Svaki peti građanin Srbije sigurno se neće vakcinisati protiv korona virusa

U periodu od 22. do 31. jula sprovedeno je online panel istraživanje javnog mnjenja na reprezentativnom uzorku od 1067 punoletnih građana.
Omnibus - jul 2021.
Omnibus - jul 2021.

Njihovi odgovori naknadno su stratifikovani prema polu, uzrastu, oblasti prebivališta, stečenom obrazovanju i prethodnom glasanju. Margina greške uz interval poverenja od 95% iznosi +/- 3% na procenat proporcije 50%, dok je na 5% margina +/- 1,3%.

Vakcinacija i korona virus

Da se vlast u Srbiji iznenađujuće dobro snašla u borbi protiv korona virusa smatra 25% ispitanika, dok je 22% onih koji su očekivali dobar angažman vlasti. Očekivano osrednji rezultat vlast je pokazala po mišljenju 28% ispitanika, dok je broj onih koji angažman vlasti ocenjuju kao očekivano loš 17%. Iznenađujuće loše se vlast ponela u ovoj borbi prema mišljenju 8% ispitanika.

Kako se vlast u Srbiji do sada angažovala oko borbe protiv korona virusa?

Kada se isto pitanje postavi za proces vakcinacije protiv COVID-19, dobijamo rezultat da je čak 52% građana iznenađeno dobrim angažmanom vlasti, dok je očekivano dobro odreagovala po mišljenju njih 12%. 19% smatra da je vlast očekivano osrednje sprovela proces vakcinacije, 11% smatra da je to učinjeno očekivano loše, dok je 6% onih koji smatraju da je angažman vlasti po ovom pitanju iznenađujuće loš.

Kako se vlast u Srbiji do sada angažovala oko procesa vakcinacije?

Ispitanicima je postavljeno i pitanje koje se tiče ličnog stava o vakcinaciji, a rezultati su sledeći: 51% njih je primilo vakcinu, ili će primiti bilo koju vakcinu, 29% još uvek nije sigurno i zna da pojedine vakcine sigurno ne bi primili, zbog zdravstvenih problema 2% ne sme da primi vakcinu, a 18% oštro se protivi vakcini.

Kada je u pitanju vakcinacija protiv korona virusa, koji stav je najbliži Vašem?

Najveći broj onih koji su primili vakcinu ili će primiti vakcinu nalazimo među najmlađima (18 – 29 godina) i najstarijima (60+), a najmanje ih je među srednje obrazovanim građanima.

Evropska unija i NATO

Da se sutra održava referendum o ulasku Srbije u EU, 38% građana bi sigurno glasalo za ulazak, a 20% protiv. Od 42% njih koji su manje sigurni u svoj stav, 28% bi verovatno glasalo za ulazak, a 14% bi verovatno bilo protiv. Najviše pobornika EU ima među onima starosti od 45 do 59 godina (42% sigurno za), a najmanje među onima koji su za generaciju mlađi (30 – 44 – 34% za). Kada je u pitanju obrazovanje, najviša podrška pristupanju EU vidi se kod ispitanika sa obrazovanjem većim od srednjeg.

Da se sutra održava referendum o ulasku Srbije u EU...

Da građani sutra odlučuju o ulasku u NATO pakt, protiv bi sigurno bilo njih 49%, a sigurno bi za bilo njih 9%. Od onih manje ubeđenih u svoj stav 27% bilo bi verovatno protiv, a 15% verovatno za. Slično kao i kod EU, najveća podrška ulasku u NATO može se primetiti kod onih između 45 i 59 godina i kod onih sa višim i visokim obrazovanjem, dok je ona najniža kod ispitanika između 30 i 44 godina i manje obrazovanih.

Da se sutra održava referendum o ulasku Srbije u NATO...

Kosovo

Građane smo pitali i za njihovo mišljenje o potencijalnom rešenju kosovskog pitanja. Pred njima se našlo sedam eventualnih rešenja, a pitali smo ih da li bi takvo rešenje podržali na referendumu.

Bezuslovno priznanje Kosova naišlo je na najniži stepen podrške među ispitanicima: 3% bi sigurno podržalo ovakvo rešenje, 4% verovatno, 3% nije sigurno da li bi podržalo, verovatno ne bi podržalo njih 18%, dok je 73% sigurno protiv ovakvog rešenja. Sličan nivo podrške zabeležen je i kod eventualnog rešenja prema kojem bi Srbija priznala nezavisnost Kosova, predala Preševo, Bujanovac i Medveđu, a zauzvrat zadržala sever Kosova (2% sigurno za, 3% verovatno za, 5% nesigurno, 19% verovatno protiv, 71% sigurno protiv).

Rešenje u kojem bi Srbija priznala nezavisno Kosovo, a zadržala sever Kosova, podržalo bi sigurno 4% i verovatno još 9%, nesigurno je njih 10%, a protiv bi sigurno bilo njih 51% i verovatno dodatnih 27%. Potpuno priznanje Kosova uz eksteritorijalnost manastira sigurno bi prihvatilo 4% ispitanika, verovatno bi prihvatilo 8% njih, nije sigurno da li bi prihvatilo 9%, a protiv bi bilo verovatno 26% i sigurno 53%.

Kada su u pitanju rešenja koja bi podrazumevala priznavanje nezavisnosti Kosova i dobijanje dodatnih pogodnosti u vidu investicija ili ubrzanog puta u EU, ni tu nije primećena razlika u odnosu na prethodna rešenja. 54% ispitanika sigurno ne bi podržalo priznavanje Kosova za ogromne investicije, 25% verovatno ne bi podržalo, 8% nije sigurno, a verovatno bi podržalo 8% njih, dok bi sigurno za bilo samo 5%. Priznavanje nezavisnosti Kosova za ubrzan put u EU podržalo bi 5%, verovatno bi podržalo 9%, nije sigurno da li bi podržalo njih 9%, a verovatno i sigurno bi protiv bilo 27%, odnosno 52%.

Poslednje rešenje podrazumevalo je situaciju u kojoj Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali dopušta ulazak Kosova u UN, a zauzvrat dobija ubrazni put u EU. Kod ovog rešenja vidi se značajna razlika u podršci u odnosu na prethodne predloge. 7% bi sigurno prihvatilo ovakvo rešenje, a čak 24% bi verovatno prihvatilo, 19% je trenutno uzdržano, 23% bi verovatno bilo protiv, a 28% bi sigurno bilo protiv i ovog rešenja.

Da se sutra održava referendum o budućnosti kosovskog pitanja, da li biste podržali sledeće predloge?

U narednom periodu u okviru projekta “Šta Srbija misli?” biće sprovođena i druga istraživanja javnog mnjenja i fokus grupe na najrazličitije moguće teme, od politike, preko ekonomije i tehnologije, do trendova. Ukoliko želite da postanete deo projekta, možete se prijaviti ovde.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Budite informisani!

Prijavite se na našu mejling listu i primajte redovno obaveštenja o našim novim istraživanjima.