Njihovi odgovori naknadno su stratifikovani prema polu, uzrastu, oblasti prebivališta, stečenom obrazovanju i prethodnom glasanju. Margina greške uz interval poverenja od 95% iznosi +/- 3% na procenat proporcije 50%, dok je na 5% margina +/- 1,3%.
Vakcinacija i korona virus
Da se vlast u Srbiji iznenađujuće dobro snašla u borbi protiv korona virusa smatra 25% ispitanika, dok je 22% onih koji su očekivali dobar angažman vlasti. Očekivano osrednji rezultat vlast je pokazala po mišljenju 28% ispitanika, dok je broj onih koji angažman vlasti ocenjuju kao očekivano loš 17%. Iznenađujuće loše se vlast ponela u ovoj borbi prema mišljenju 8% ispitanika.
Kada se isto pitanje postavi za proces vakcinacije protiv COVID-19, dobijamo rezultat da je čak 52% građana iznenađeno dobrim angažmanom vlasti, dok je očekivano dobro odreagovala po mišljenju njih 12%. 19% smatra da je vlast očekivano osrednje sprovela proces vakcinacije, 11% smatra da je to učinjeno očekivano loše, dok je 6% onih koji smatraju da je angažman vlasti po ovom pitanju iznenađujuće loš.
Ispitanicima je postavljeno i pitanje koje se tiče ličnog stava o vakcinaciji, a rezultati su sledeći: 51% njih je primilo vakcinu, ili će primiti bilo koju vakcinu, 29% još uvek nije sigurno i zna da pojedine vakcine sigurno ne bi primili, zbog zdravstvenih problema 2% ne sme da primi vakcinu, a 18% oštro se protivi vakcini.
Najveći broj onih koji su primili vakcinu ili će primiti vakcinu nalazimo među najmlađima (18 – 29 godina) i najstarijima (60+), a najmanje ih je među srednje obrazovanim građanima.
Evropska unija i NATO
Da se sutra održava referendum o ulasku Srbije u EU, 38% građana bi sigurno glasalo za ulazak, a 20% protiv. Od 42% njih koji su manje sigurni u svoj stav, 28% bi verovatno glasalo za ulazak, a 14% bi verovatno bilo protiv. Najviše pobornika EU ima među onima starosti od 45 do 59 godina (42% sigurno za), a najmanje među onima koji su za generaciju mlađi (30 – 44 – 34% za). Kada je u pitanju obrazovanje, najviša podrška pristupanju EU vidi se kod ispitanika sa obrazovanjem većim od srednjeg.
Da građani sutra odlučuju o ulasku u NATO pakt, protiv bi sigurno bilo njih 49%, a sigurno bi za bilo njih 9%. Od onih manje ubeđenih u svoj stav 27% bilo bi verovatno protiv, a 15% verovatno za. Slično kao i kod EU, najveća podrška ulasku u NATO može se primetiti kod onih između 45 i 59 godina i kod onih sa višim i visokim obrazovanjem, dok je ona najniža kod ispitanika između 30 i 44 godina i manje obrazovanih.
Kosovo
Građane smo pitali i za njihovo mišljenje o potencijalnom rešenju kosovskog pitanja. Pred njima se našlo sedam eventualnih rešenja, a pitali smo ih da li bi takvo rešenje podržali na referendumu.
Bezuslovno priznanje Kosova naišlo je na najniži stepen podrške među ispitanicima: 3% bi sigurno podržalo ovakvo rešenje, 4% verovatno, 3% nije sigurno da li bi podržalo, verovatno ne bi podržalo njih 18%, dok je 73% sigurno protiv ovakvog rešenja. Sličan nivo podrške zabeležen je i kod eventualnog rešenja prema kojem bi Srbija priznala nezavisnost Kosova, predala Preševo, Bujanovac i Medveđu, a zauzvrat zadržala sever Kosova (2% sigurno za, 3% verovatno za, 5% nesigurno, 19% verovatno protiv, 71% sigurno protiv).
Rešenje u kojem bi Srbija priznala nezavisno Kosovo, a zadržala sever Kosova, podržalo bi sigurno 4% i verovatno još 9%, nesigurno je njih 10%, a protiv bi sigurno bilo njih 51% i verovatno dodatnih 27%. Potpuno priznanje Kosova uz eksteritorijalnost manastira sigurno bi prihvatilo 4% ispitanika, verovatno bi prihvatilo 8% njih, nije sigurno da li bi prihvatilo 9%, a protiv bi bilo verovatno 26% i sigurno 53%.
Kada su u pitanju rešenja koja bi podrazumevala priznavanje nezavisnosti Kosova i dobijanje dodatnih pogodnosti u vidu investicija ili ubrzanog puta u EU, ni tu nije primećena razlika u odnosu na prethodna rešenja. 54% ispitanika sigurno ne bi podržalo priznavanje Kosova za ogromne investicije, 25% verovatno ne bi podržalo, 8% nije sigurno, a verovatno bi podržalo 8% njih, dok bi sigurno za bilo samo 5%. Priznavanje nezavisnosti Kosova za ubrzan put u EU podržalo bi 5%, verovatno bi podržalo 9%, nije sigurno da li bi podržalo njih 9%, a verovatno i sigurno bi protiv bilo 27%, odnosno 52%.
Poslednje rešenje podrazumevalo je situaciju u kojoj Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali dopušta ulazak Kosova u UN, a zauzvrat dobija ubrazni put u EU. Kod ovog rešenja vidi se značajna razlika u podršci u odnosu na prethodne predloge. 7% bi sigurno prihvatilo ovakvo rešenje, a čak 24% bi verovatno prihvatilo, 19% je trenutno uzdržano, 23% bi verovatno bilo protiv, a 28% bi sigurno bilo protiv i ovog rešenja.
U narednom periodu u okviru projekta “Šta Srbija misli?” biće sprovođena i druga istraživanja javnog mnjenja i fokus grupe na najrazličitije moguće teme, od politike, preko ekonomije i tehnologije, do trendova. Ukoliko želite da postanete deo projekta, možete se prijaviti ovde.
