Kao i kod prethodnih istraživanja koja je „Šta Srbija misli?“ sprovela, i ovog puta je to urađeno bez naručioca, sa iskrenom željom da se što bolje uoči šta Srbija misli.
Istraživanje je sprovedeno među panelistima koji su se dobrovoljno prijavili za učešće u našim onlajn istraživanjima u prethodnom periodu. Eventualne nedostatke demografskih grupa nadoknađujemo targetiranjem nedostajućih demografskih grupa putem oglasa.
Prosečno vreme za popunjavanje upitnika bilo je oko 12.5 minuta, nakon izbacivanja najekstremnijih autlajera. Sastojao se od 48 pitanja, od kojih su pojedina bila vidljiva samo određenim demografskim grupama. U okviru ovog istraživanja, svi ispitanici su imali priliku da odgovaraju na pitanja iz više oblasti: situacija u Ukrajini, spoljna politika, parlamentarni izbori, predsednički izbori, a oni koji imaju prebivalište u Beogradu odgovarali su i na pitanja koja se tiču gradskih izbora u Beogradu. Kada su u pitanju rezultati dela istraživanja koji se odnose na spoljnu politiku i na rat u Ukrajini, rezultati će biti objavljeni u narednom periodu.
Do upitnika je na neki način došlo 8.039 osoba, a stopa potpunog popunjavanja upitnika je 29,7%. Ispitanici koji nisu do kraja popunili upitnik, a koji su odgovorili na sva pitanja koja se tiču demografije i glasačkih preferencija, ubačeni su u krajnju analizu. Određen broj popunjenih upitnika izbačen je iz dalje analize zbog određenih demografskih karakteristika (prebivalište na KiM, manje od 18 godina,…).
Parlamentarni izbori
U okviru ovog dela istraživanja, ispitanicima su postavljena tri ključna pitanja i dodatno opciono pitanje: da li će glasati na izborima (da/ne/još uvek nisu sigurni), za koga planiraju da glasaju, koliko su sigurni da bi glasali za tu opciju (sigurno/ne baš sigurno) i opciono pitanje koje su druge opcije za koje bi mogli da glasaju.
U našoj analizi rezultata vide se različite procene konačnog ishoda izbora:
- ukoliko na izbore izađu samo oni koji su sigurni da će glasati i koji su sigurni za koga će glasati
- ukoliko na izbore izađu svi sigurni i svi još uvek nesigurni da će glasati
- procena minimalnog i maksimalnog broja osvojenih glasova
Ideja naših istraživanja nikada nije bila da se utiče na javno mnjenje kroz objavljivanje „sirovih podataka“, već da istraživanja budu pokretač promena u ophođenju prema biračima i u određivanju ciljnih grupa i da pomognu eventualnim akterima za pozicioniranje, a čitaocima da bolje shvate trenutno stanje. Uvek smo se trudili da pružimo čitaocima mogućnost da vide različite moguće ishode koji mogu zavisiti od različitih faktora. Upravo iz tog razloga, na interaktivnom prikazu koji se nalazi na dnu ovog teksta, možete imati uvid u različite scenarije i uverenja različitih demografskih grupa.
U slučaju da na izbore izađu svi birači koji imaju nameru da glasaju ili imaju određenu dozu nesigurnosti oko glasanja, izlaznost bi mogla doći do oko 60%, tj. oko 3.900.000 ljudi. Onih koji sigurno planiraju da izađu na izbore je oko 3.370.000, tj. oko 52%. Ostatak čine još uvek kolebljivi birači.
U slučaju najviše izlaznosti, rezultat koalicije oko SNS na nacionalnom nivou merimo na oko 45%, koalicioni partneri iz SPS bi osvojili oko 6%, a cenzus bi sigurno prešle još dve liste: lista oko Marinike Tepić sa oko 20% i koalicija zelenih partija Moramo sa oko 6%. U igri oko cenzusa je još 5 lista: koalicija NADA sa procenjenih 3,3%, Suverenisti sa oko 3,1% , Zavetnici sa 3%, Patriotski blok sa procenjenih 2,8% i koalicija okupljena oko SDS Borisa Tadića sa 2,7%. Ponavljamo, ovo je procena u slučaju da sve liste izvuku na birališta sve svoje potencijalne birače.
Ukoliko posmatramo samo sigurne glasače, SNS je na nešto ispod 50%, partneri iz SPS su na oko 5%, a opozicione grupacije oko Marinike Tepić i oko Ne davimo Beograd mogle bi da osvoje zajedno oko 25%. Oko cenzusa bi i dalje bilo 5 lista, s tim da bi šanse za cenzus bile znatno manje za koaliciju oko Borisa Tadića i za Zavetnike. Napominjemo da koalicija oko Levijatana nije bila ponuđena kao izbor ispitanicima, iako će se naći na glasačkom listiću nakon što je sud presudio u njihovu korist.
Verovatno i najmerodavniji podaci tiču se minimalnog i maksimalnog broja glasova izraženih u totalu. Lista oko SNS mogla bi da računa na između 1.66 i 1.82 miliona glasova, lista oko SPS varira između 160 i 280 hiljada, dok su najjače opozicione grupacije oko Marinike Tepić i Moramo na između 860 hiljada i 1.23 miliona glasova zajedno. Liste desničarskih koalicija: NADA, Zavetnici, Suverenisti i Patriotski blok mogli bi da računaju na između 80 i 160 hiljada pojedinačno, a lista oko Borisa Tadića je između 70 i 120 hiljada glasova.
Prethodno izneti podaci ukazuju na to da određene liste, u zavisnosti od izlaznosti, bez uključivanja margine greške, mogu da imaju od 1.5% do 4%, što značajno može da menja situaciju u parlamentu imajući u vidu cenzus od 3% koji je na snazi na svim nivoima.
Kako rezultati pokazuju, teško je zamislivo očekivati više od 2 desničarske opcije iznad cenzusa. U trenutku istraživanja delovalo je da najveće šanse imaju NADA i Suverenisti, ali u međuvremenu su se promenile određene okolnosti koje bi mogle da promene ovaj poredak (npr: podrška dr Nestorovića Patriotskom bloku). Među podržavaocima ovih lista ogroman je broj ispitanika koji su nesigurni za koju opciju bi glasali, i postoji visok nivo fluktuacije između opcija (npr: glasanje za Suvereniste na parlamentarnim, Miloša Jovanovića na predsedničkim i Patriotski blok na lokalnim izborima).
Što se tiče levih i centrističkih opcija, tu takođe postoje mogućnost u kojoj sve tri liste prelaze cenzus. Čini se da lista oko Borisa Tadića u ovom trenutku najviše zavisi od toga da li će birači koji se trenutno opredeljuju za koaliciju oko Marinike Tepić imati hrabrosti da podrže opciju koja nema zagarantovan cenzus. Ovakvi primeri u prošlosti uglavnom su se završavali loše po liste koje su zavisile, ali nije nerealno da ovog puta nastupi drugačiji scenario.
Predsednički izbori
Slično kao i kod parlamentarnih izbora, i u ovom delu je ispitanicima postavljen isti set pitanja. Ukoliko bi na izbore izašli svi birači koji su sigurni, kao i oni koji još uvek nisu sigurni da će izaći, Aleksandar Vučić mogao bi da računa na oko 52%, a najjači opozicioni kandidat Zdravko Ponoš na oko 28%. Svi ostali kandidati imali bi između 2.5% i 5% podrške, osim Miše Vacića koji je procenjen na ispod 1% podrške. Ipak, i u tom slučaju verujemo da je redosled kandidata na glasačkom listiću (koji je dobijen tek nakon sprovođenja istraživanja) potencijalni pokretač da i ovaj kandidat priđe, a možda i da pređe 1%. Ukoliko posmatramo samo sigurne glasače, Aleksandar Vučić bi mogao da osvoji i preko 55%, a u tom slučaju rezultat Zdravka Ponoša bio bi nešto niži nego u prvom scenariju.
Minimalni procenjeni broj glasova koje bi mogao da dobije Aleksandar Vučić je oko 1.9 miliona, a maksimalni oko 2.1 milion. Ponoševe brojke kreću se između nešto manje od milion glasova i 1.2 miliona glasova.
Naše ispitanike pitali smo i za koga bi glasali ukoliko dođe do eventualnog drugog kruga predsedničkih izbora. Na ovo pitanje su priliku da odgovaraju imali samo izjašnjeni u prvom krugu, a rezultati pokazuju da bi, kada isključimo one koji ne bi glasali u drugom krugu i koji bi bili nevažeći listići, odnos snaga između Vučića i Ponoša mogao da bude 6:4 u korist Vučića. Na interaktivnom grafiku na dnu teksta možete videti i kako bi određene demografske grupe glasale na predsedničkim izborima, kao i za koga bi glasači određenih parlamentarnih lista i kandidata iz prvog kruga glasali u eventualnom drugom krugu između Vučića i Ponoša.
Iako bismo načelno, u najboljem slučaju po opoziciju, kada bi svi nesigurni opoziciono nastrojeni birači izašli na birališta, a oni bliski vlasti ostali na taj dan kod kuće, mogli da imamo i drugi krug izbora, to rezultati ove ankete pokazuju kao veoma malo verovatno. Verovatnoća za tako nešto podjednako je mala kao i verovatnoća da kandidat Vučić osvoji gotovo 60% glasova.
Beogradski izbori
I kod izbora za Beograd ispitanicima su postavljena ista ključna pitanja. Kada bi na birališta izašli svi sigurni i nesigurni birači, izlaznost bi bila oko 915.000, a koalicija oko SNS na čelu sa Aleksandrom Šapićem osvojila bi 43%, dok bi socijalisti mogli da osvoje 4.5%. Najjača opoziciona grupacija oko Vladete Jankovića osvojila bi oko 27%, a koalicija Moramo 11%. Iznad cenzusa po ovoj projekciji završili bi i NADA i koalicija oko Duška Vujoševića sa nešto preko 3%. Kao i kod parlamentarnih izbora, i u Beogradu je nerealno očekivati više od 2 desničarske liste iznad cenzusa. U trenutku ovog istraživanja deluje da je najbolje stajala koalicija NADA, pa zatim Zavetnici. Lični stav autora je da bi Patriotski blok ozbiljno mogao da promeni tu situaciju u poslednjim danima kampanje.
Ako se posmatraju samo sigurni glasači, situacija je još povoljnija za naprednjake, te bi uz izlaznost od oko 755.000 ljudi, oni mogli da osvoje 46%, socijalisti i ovog puta oko 4.5%, NADA 3.5%, a dve najveće opozicione grupacije osvojile bi oko 39% zajedno.
Kao i kod predsedničkih izbora, i kod gradskih je najvažnije pratiti minimalnu i maksimalnu procenu glasova. Naprednjaci se kreću između 340 i 410 hiljada, socijalisti između 30 i 70 hiljada, koalicija oko Vladete Jankovića između 220 i 290 hiljada, a koalicija Moramo između 70 i 120 hiljada. Desničarske koalicije nalaze se na između 10 i 50 hiljada pojedinačno, a koalicija oko Duška Vujoševića između 10 i 40 hiljada.
Zaključak
Rezultati istraživanja predstavljeni su tako da ih svako može tumačiti na način koji mu odgovara. Rezultate ne treba uzimati „zdravo za gotovo“, pogotovo kada su u pitanju izbori u Beogradu gde je uzorak značajno manji od idealnog. Iako je naša želja da dopremo do svake specifične grupe ispitanika ogromna, čak i nakon našeg targetiranja i ponderisanja svesni smo da određene grupe ljudi mogu da ostanu nedovoljno dobro predstavljene u uzorku. Naša preporuka je da se, pre nego što se uhvati za čiste brojke, isprate trendovi, tj. da se napravi paralela između našeg julskog, novembarskog i ovog, martovskog istraživanja.
Iako je pad podrške SNS u periodu jul-novembar davao nadu da bi opozicija mogla da ima i bolje rezultate, u ovom trenutku deluje da nije realno očekivati izlaznost od 60%+ koja bi im pogodovala (na dan izbora predviđaju se loši vremenski uslovi, a trenutno deluje da ne postoji snažna motivisanost nesigurnih birača, iako je moguće da se to promeni do izbora), i realno je očekivati da je njihov krajnji domet sledeći:
- više od 1/3 mandata u parlamentu
- tesna pobeda Vučića u prvom krugu
- eventualna nada da SPS ne uspe da pređe cenzus u Beogradu (za šta su šanse minimalne), a da to učine barem dve liste od narednih: Ajmo ljudi, Suverenisti, Patriotski blok ili NADA. U toj situaciji bila bi moguća promena vlasti u Beogradu.
Za kraj bih iskoristio priliku da se zahvalim svim panelistima koji rado učestvuju u našim istraživanjima, kao i da se zahvalim za sve stručne komentare koje smo dobili tokom izrade i trajanja istraživanja. Svakako da ćemo mnoge od predloga razmotriti i iskoristiti u budućem radu.
