Tokom prve polovine aprila organizacija Novi treći put u okviru projekta “Šta Srbija misli?” sprovela je istraživanje kroz fokus grupe među aktivnim i svršenim studentima starosti do 29 godina na temu vakcinacije i virusa korona. U istraživanju su učestvovali studenti Univerziteta u Beograda, Univerziteta u Novom Sadu i Univerziteta u Nišu.
Informisanje o korona virusu
Kao najčešći izvor informisanja o vakcinama i njihovom učinku studenti navode strane medije i površne informacije iz domaćih medija na koje “nalete”. Društvene mreže navode se kao najčešći kanal za širenje dezinformacija, ali bez obzira na to, najveći deo studenata navodi da su i društvene mreže (primer: “iskustva drugih ljudi koji su podelili svoje priče sa svojim pratiocima”) barem u malom procentu uticale na formiranje njihovog stava. Ipak, ima i onih koji navode da nisu u stanju da razlikuju relevantno od nerelevantnog, i iz tog razloga izbegavaju da donose zaključke na osnovu izveštavanja medija, već stavove formiraju na osnovu onoga što njihovo blisko okruženje misli.
Gotovo bez izuzetka primećuje se da studenti koji u široj porodici imaju medicinske radnike donose odluke na osnovu njihovih saveta. Poverenje u medicinski deo Kriznog štaba postojalo je na početku krize, ali su vremenom izgubili kredibilitet. Kada su u pitanju domaći mediji, studenti ih najčešće dele na “provladine” i “opozicione”, ali, kada je u pitanju COVID-19, ne primećuju značajnu razliku u informisanju građana.
Značaj vakcine u prošlosti
Gotovo svi ispitanici navode da su, istorijski gledano, vakcine odigrale presudnu ulogu u suzbijanju smrtonosnih pandemija i produžetku životnog veka. Deo ispitanika smatra da bi mediji morali da posvete više pažnje ovoj temi, jer je ona najbolji način da se građani ubede da prime vakcinu. Deo ispitanika, pak smatra da su “vakcine koje su primali kao deca” bile proverene i da vakcine protiv korona virusa koje su trenutno na tržištu nisu dovoljno ispitane i boje se dugoročnih posledica koje one mogu da izazovu.
Uticaj medija tokom pandemije
Mediji nisu ispunili očekivanja studenata kada je tema korona virus, saglasni su svi ispitanici. Kao najčešće razloge zbog čega je njihov uticaj tokom pandemije bio negativan, studenti navode nedovoljno filtriranje informacija koje se prenose, nedostatak edukativnih emisija koje bi ugostile stručnjake i bavile se isključivo temom vakcinacije i virusa, “agenda koju svaka medijska kuća ima” i stvaranje konfuzije (primer: “deklarativno zalaganje za vakcinaciju, a istovremeno pozivanje doktora Nestorovića i sličnih da truju ljude na nacionalnim frekvencijama”).
Pojedinim ispitanicima smeta to što im mediji nameću stavove, jer smatraju da je njihova uloga jedino da budu posrednik u prenošenju informacija.
Ipak, složni su oko jedne stvari: čak i da su mediji “bolje uradili svoj zadatak” sumnjaju da bi odziv za vakcinaciju bio drugačiji, jer u današnjem vremenu ljudima “mediji ne služe za informisanje, već za potvrdu sopstvenog mišljenja” (primer: “narod ide gde mu se više sviđa – ko je za vakcinu ići će tamo gde se o njoj priča pohvalno, ko je protiv ići će tamo gde se govori da je ona štetna”.
Stopa vakcinacije u okruženju
Kada su ispitanici konkretno u pitanju, podeljeni su po pitanju primanja vakcine. Svi ispitanici su složni oko toga da su stariji ljudi voljniji da se vakcinišu od mlađih. Kao najčešći razlog zašto mladi odbijaju da se vakcinišu navode to da “njima vakcina nije potrebna” ili da “čekaju da vide da li će ona izazvati neka neželjena dejstva”. Pojedini tvrde i da su uzročnik slabog odziva među mladima i teorije zavere. Ipak, smatraju da su oni koji su izričito protiv vakcinacije u manjini, a da je najviše onih koji još uvek nisu sigurni da li će primiti vakcinu. Pojedini navode i da je danas neuporedivo više onih koji su se vakcinisali ili će se vakcinisati, nego što je bio slučaj na početku masovne vakcinacije.
Stav većine ispitanika je da stav o vakcinaciji nije uslovljen nivoom obrazovanja i oblašću studiranja i da u svim oblastima ima i jednih i drugih zagovornika. Ipak, ima i onih koji tvrde da je stav studenata Medicinskog fakulteta u značajnoj meri drugačiji od ostalih studenata.
Studenti su upoznati i sa slučajevima razboljevanja nakon primanja vakcine, a njihova mišljenja o tome kako je moguće da se to dogodi podeljena su po ovom pitanju u skladu sa tim da li bi oni lično primili vakcinu ili ne.
Teorije zavera
Iako su upoznati sa njima, svi ispitanici navode da najčešće ne veruju u aktuelne teorije zavera. Ipak, ne svrstavaju ih sve u isti koš. Priče o “čipovanju” i o “Bil Gejtsu koji ima želju da upravlja svetom” za ispitanike su smešne i neutemeljene, ali kada se spomenu “autizam i sterilitet koji vakcine mogu da izazovu” ne reaguju baš svi sa osmehom. Čak i pojedini koji su strogo za vakcinaciju smatraju da je moguće da vakcine izazovu i ovakve probleme, ali navode da svakako donose neuporedivo veću korist nego štetu za opštu populaciju. Jedan ispitanik je naveo i “novac koji farmaceutske kompanije dobijaju od vakcina” kao motiv za forsiranje masovne vakcinacije. Ipak, iako najčešće teorije zavera nisu imale uticaj na njih, primećuju da ljudi koji su protiv vakcinacije često u raspravama koriste te argumente. Smatraju da je pojava ovih dezinformacija imala veliki uticaj na starije ljude koji imaju problem da odvoje lažne od istinitih informacija, a kao najčešći kanal za širenje lažnih vesti navode društvene mreže.
Kako je virus nastao?
Iako mahom ne veruju u “teorije o čipovanju i Gejtsu”, velika većina je skeptična po pitanju zvanične verzije Svetske zdravstvene organizacije da je virus nastao prenošenjem sa slepog miša na čoveka. Najčešće navode da im “posle godinu i po dana nije važno kako je nastao virus, već samo da prođe što pre”, ali veruju da su veće šanse da je nastao veštačkim putem iz laboratorije, a ne prirodnim putem.
Stav o vakcinama pojedinačno
Među onim ispitanicima koji su se vakcinisali preovlađuje mišljenje da bi primili bilo koju vakcinu, iako ima i onih koji navode da su u trenutku prijavljivanja birali samo određene vakcine.
Sa druge strane, među onima koji nisu još uvek sigurni da li će se vakcinisati ima različitih mišljenja. Najviše pažnje posvećeno je kineskoj vakcini proizvođača Sinofarm, koju deo ne bi primio zbog “niske efikasnosti i potencijalnog problema sa putovanjima u Evropskoj uniji”, a deo bi isključivo nju primio zbog “tradicionalnog načina kreiranja”.
Među onima koji se ne bi vakcinisali najčešće se može čuti da ne veruju stranim stručnjacima i da bi se verovatno vakcinisali kada bi postojala domaća vakcina.
Jedina vakcina za koju su izostali vidno pozitivni komentari je AstraZeneca.
Kada je u pitanju pravo biranja vakcine, deo ispitanika smatra da bi “samo jedna dostupna vakcina bila najbolji model”, dok druga polovina misli da bi to dovelo do “još manje stope vakcinacije”.
Oni koji su protiv vakcinacije navode da bi, u slučaju da vakcinacija protiv korona virusa postane zakonska obaveza, verovatno primili vakcinu.
Putovanja u doba korone
Ispitanici su složni da “kovid pasoši” ne diskriminišu nikoga, jer na taj način države štite svoje građane. Smatraju da bi bilo diskriminatorno da je moguće putovanje samo uz prethodnu vakcinaciju, ali pošto je dozvoljeno putovati i uz serološki ili negativan PCR test nema negativnih reakcija.
Pojedini ispitanici naveli su da se osećaju diskriminisano zato što nakon primljene prve doze vakcine AstraZeneca moraju da čekaju 12 nedelja, a “nije dozvoljen slobodan ulazak u druge države nakon samo jedne doze”.
Obavezna vakcinacija
Iako smatraju da bi to bilo pozitivno za društvo, studenti koji su primili vakcinu ne misle da je uvođenje obaveze realno i misle da bi dovelo do još većeg razdora u društvu. Oni koji su protiv vakcinacije navode da bi u slučaju da vakcinacija protiv korona virusa postane zakonska obaveza verovatno primili vakcinu.
Kada se očekuje kraj pandemije?
Zaključak fokus grupe jeste da studenti ne veruju da bi tokom ove godine trebalo očekivati kraj epidemije korona virusa, ali su složni da bi već sredinom naredne godine život mogao da bude sličan onom od pre pandemije. Pesimistična predviđanja kažu i da bi sve ovo moglo da potraje još nekoliko godina, a deo ispitanika je odgovorio i da će kraj uslediti onda “kada se dovoljno ljudi vakciniše”.
Napomena
Organizacija Novi treći put će i u narednom periodu nastaviti da sprovodi kvalitativna i kvantitativna istraživanja na temu politike, ekonomije, tehnologije i trendova. Svi zainteresovani građani za učešće mogu se prijaviti ovde.
