Vakcinacija i korona virus

Da se vlast u Srbiji iznenađujuće dobro snašla u borbi protiv korona virusa smatra 25% ispitanika, dok je 22% onih koji su očekivali dobar angažman vlasti. Očekivano osrednji rezultat vlast je pokazala po mišljenju 28% ispitanika, dok je broj onih koji angažman vlasti ocenjuju kao očekivano loš 17%. Iznenađujuće loše se vlast ponela u ovoj borbi prema mišljenju 8% ispitanika.

Kada se isto pitanje postavi za proces vakcinacije protiv COVID-19, dobijamo rezultat da je čak 52% građana iznenađeno dobrim angažmanom vlasti, dok je očekivano dobro odreagovala po mišljenju njih 12%. 19% smatra da je vlast očekivano osrednje sprovela proces vakcinacije, 11% smatra da je to učinjeno očekivano loše, dok je 6% onih koji smatraju da je angažman vlasti po ovom pitanju iznenađujuće loš.

Ispitanicima je postavljeno i pitanje koje se tiče ličnog stava o vakcinaciji, a rezultati su sledeći: 51% njih je primilo vakcinu, ili će primiti bilo koju vakcinu, 29% još uvek nije sigurno i zna da pojedine vakcine sigurno ne bi primili, zbog zdravstvenih problema 2% ne sme da primi vakcinu, a 18% oštro se protivi vakcini.

Najveći broj onih koji su primili vakcinu ili će primiti vakcinu nalazimo među najmlađima (18 – 29 godina) i najstarijima (60+), a najmanje ih je među srednje obrazovanim građanima.

Evropska unija i NATO

Da se sutra održava referendum o ulasku Srbije u EU, 38% građana bi sigurno glasalo za ulazak, a 20% protiv. Od 42% njih koji su manje sigurni u svoj stav, 28% bi verovatno glasalo za ulazak, a 14% bi verovatno bilo protiv. Najviše pobornika EU ima među onima starosti od 45 do 59 godina (42% sigurno za), a najmanje među onima koji su za generaciju mlađi (30 – 44 – 34% za). Kada je u pitanju obrazovanje, najviša podrška pristupanju EU vidi se kod ispitanika sa obrazovanjem većim od srednjeg.

Da građani sutra odlučuju o ulasku u NATO pakt, protiv bi sigurno bilo njih 49%, a sigurno bi za bilo njih 9%. Od onih manje ubeđenih u svoj stav 27% bilo bi verovatno protiv, a 15% verovatno za. Slično kao i kod EU, najveća podrška ulasku u NATO može se primetiti kod onih između 45 i 59 godina i kod onih sa višim i visokim obrazovanjem, dok je ona najniža kod ispitanika između 30 i 44 godina i manje obrazovanih.

Kosovo

Građane smo pitali i za njihovo mišljenje o potencijalnom rešenju kosovskog pitanja. Pred njima se našlo sedam eventualnih rešenja, a pitali smo ih da li bi takvo rešenje podržali na referendumu.

Bezuslovno priznanje Kosova naišlo je na najniži stepen podrške među ispitanicima: 3% bi sigurno podržalo ovakvo rešenje, 4% verovatno, 3% nije sigurno da li bi podržalo, verovatno ne bi podržalo njih 18%, dok je 73% sigurno protiv ovakvog rešenja. Sličan nivo podrške zabeležen je i kod eventualnog rešenja prema kojem bi Srbija priznala nezavisnost Kosova, predala Preševo, Bujanovac i Medveđu, a zauzvrat zadržala sever Kosova (2% sigurno za, 3% verovatno za, 5% nesigurno, 19% verovatno protiv, 71% sigurno protiv).

Rešenje u kojem bi Srbija priznala nezavisno Kosovo, a zadržala sever Kosova, podržalo bi sigurno 4% i verovatno još 9%, nesigurno je njih 10%, a protiv bi sigurno bilo njih 51% i verovatno dodatnih 27%. Potpuno priznanje Kosova uz eksteritorijalnost manastira sigurno bi prihvatilo 4% ispitanika, verovatno bi prihvatilo 8% njih, nije sigurno da li bi prihvatilo 9%, a protiv bi bilo verovatno 26% i sigurno 53%.

Kada su u pitanju rešenja koja bi podrazumevala priznavanje nezavisnosti Kosova i dobijanje dodatnih pogodnosti u vidu investicija ili ubrzanog puta u EU, ni tu nije primećena razlika u odnosu na prethodna rešenja. 54% ispitanika sigurno ne bi podržalo priznavanje Kosova za ogromne investicije, 25% verovatno ne bi podržalo, 8% nije sigurno, a verovatno bi podržalo 8% njih, dok bi sigurno za bilo samo 5%. Priznavanje nezavisnosti Kosova za ubrzan put u EU podržalo bi 5%, verovatno bi podržalo 9%, nije sigurno da li bi podržalo njih 9%, a verovatno i sigurno bi protiv bilo 27%, odnosno 52%.

Poslednje rešenje podrazumevalo je situaciju u kojoj Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali dopušta ulazak Kosova u UN, a zauzvrat dobija ubrazni put u EU. Kod ovog rešenja vidi se značajna razlika u podršci u odnosu na prethodne predloge. 7% bi sigurno prihvatilo ovakvo rešenje, a čak 24% bi verovatno prihvatilo, 19% je trenutno uzdržano, 23% bi verovatno bilo protiv, a 28% bi sigurno bilo protiv i ovog rešenja.

U narednom periodu u okviru projekta “Šta Srbija misli?” biće sprovođena i druga istraživanja javnog mnjenja i fokus grupe na najrazličitije moguće teme, od politike, preko ekonomije i tehnologije, do trendova. Ukoliko želite da postanete deo projekta, možete se prijaviti ovde.

Ovaj sadržaj Svaki peti građanin Srbije sigurno se neće vakcinisati protiv korona virusa je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.

Informisanje o korona virusu

Kao najčešći izvor informisanja o vakcinama i njihovom učinku studenti navode strane medije i površne informacije iz domaćih medija na koje “nalete”. Društvene mreže navode se kao najčešći kanal za širenje dezinformacija, ali bez obzira na to, najveći deo studenata navodi da su i društvene mreže (primer: “iskustva drugih ljudi koji su podelili svoje priče sa svojim pratiocima”) barem u malom procentu uticale na formiranje njihovog stava. Ipak, ima i onih koji navode da nisu u stanju da razlikuju relevantno od nerelevantnog, i iz tog razloga izbegavaju da donose zaključke na osnovu izveštavanja medija, već stavove formiraju na osnovu onoga što njihovo blisko okruženje misli.

Gotovo bez izuzetka primećuje se da studenti koji u široj porodici imaju medicinske radnike donose odluke na osnovu njihovih saveta. Poverenje u medicinski deo Kriznog štaba postojalo je na početku krize, ali su vremenom izgubili kredibilitet. Kada su u pitanju domaći mediji, studenti ih najčešće dele na “provladine” i “opozicione”, ali, kada je u pitanju COVID-19, ne primećuju značajnu razliku u informisanju građana.

Značaj vakcine u prošlosti

Gotovo svi ispitanici navode da su, istorijski gledano, vakcine odigrale presudnu ulogu u suzbijanju smrtonosnih pandemija i produžetku životnog veka. Deo ispitanika smatra da bi mediji morali da posvete više pažnje ovoj temi, jer je ona najbolji način da se građani ubede da prime vakcinu. Deo ispitanika, pak smatra da su “vakcine koje su primali kao deca” bile proverene i da vakcine protiv korona virusa koje su trenutno na tržištu nisu dovoljno ispitane i boje se dugoročnih posledica koje one mogu da izazovu.

Uticaj medija tokom pandemije

Mediji nisu ispunili očekivanja studenata kada je tema korona virus, saglasni su svi ispitanici. Kao najčešće razloge zbog čega je njihov uticaj tokom pandemije bio negativan, studenti navode nedovoljno filtriranje informacija koje se prenose, nedostatak edukativnih emisija koje bi ugostile stručnjake i bavile se isključivo temom vakcinacije i virusa, “agenda koju svaka medijska kuća ima” i stvaranje konfuzije (primer: “deklarativno zalaganje za vakcinaciju, a istovremeno pozivanje doktora Nestorovića i sličnih da truju ljude na nacionalnim frekvencijama”).

Pojedinim ispitanicima smeta to što im mediji nameću stavove, jer smatraju da je njihova uloga jedino da budu posrednik u prenošenju informacija.

Ipak, složni su oko jedne stvari: čak i da su mediji “bolje uradili svoj zadatak” sumnjaju da bi odziv za vakcinaciju bio drugačiji, jer u današnjem vremenu ljudima “mediji ne služe za informisanje, već za potvrdu sopstvenog mišljenja” (primer: “narod ide gde mu se više sviđa – ko je za vakcinu ići će tamo gde se o njoj priča pohvalno, ko je protiv ići će tamo gde se govori da je ona štetna”.

Stopa vakcinacije u okruženju

Kada su ispitanici konkretno u pitanju, podeljeni su po pitanju primanja vakcine. Svi ispitanici su složni oko toga da su stariji ljudi voljniji da se vakcinišu od mlađih. Kao najčešći razlog zašto mladi odbijaju da se vakcinišu navode to da “njima vakcina nije potrebna” ili da “čekaju da vide da li će ona izazvati neka neželjena dejstva”. Pojedini tvrde i da su uzročnik slabog odziva među mladima i teorije zavere. Ipak, smatraju da su oni koji su izričito protiv vakcinacije u manjini, a da je najviše onih koji još uvek nisu sigurni da li će primiti vakcinu. Pojedini navode i da je danas neuporedivo više onih koji su se vakcinisali ili će se vakcinisati, nego što je bio slučaj na početku masovne vakcinacije.

Stav većine ispitanika je da stav o vakcinaciji nije uslovljen nivoom obrazovanja i oblašću studiranja i da u svim oblastima ima i jednih i drugih zagovornika. Ipak, ima i onih koji tvrde da je stav studenata Medicinskog fakulteta u značajnoj meri drugačiji od ostalih studenata.

Studenti su upoznati i sa slučajevima razboljevanja nakon primanja vakcine, a njihova mišljenja o tome kako je moguće da se to dogodi podeljena su po ovom pitanju u skladu sa tim da li bi oni lično primili vakcinu ili ne.

Teorije zavera

Iako su upoznati sa njima, svi ispitanici navode da najčešće ne veruju u aktuelne teorije zavera. Ipak, ne svrstavaju ih sve u isti koš. Priče o “čipovanju” i o “Bil Gejtsu koji ima želju da upravlja svetom” za ispitanike su smešne i neutemeljene, ali kada se spomenu “autizam i sterilitet koji vakcine mogu da izazovu” ne reaguju baš svi sa osmehom. Čak i pojedini koji su strogo za vakcinaciju smatraju da je moguće da vakcine izazovu i ovakve probleme, ali navode da svakako donose neuporedivo veću korist nego štetu za opštu populaciju. Jedan ispitanik je naveo i “novac koji farmaceutske kompanije dobijaju od vakcina” kao motiv za forsiranje masovne vakcinacije. Ipak, iako najčešće teorije zavera nisu imale uticaj na njih, primećuju da ljudi koji su protiv vakcinacije često u raspravama koriste te argumente. Smatraju da je pojava ovih dezinformacija imala veliki uticaj na starije ljude koji imaju problem da odvoje lažne od istinitih informacija, a kao najčešći kanal za širenje lažnih vesti navode društvene mreže.

Kako je virus nastao?

Iako mahom ne veruju u “teorije o čipovanju i Gejtsu”, velika većina je skeptična po pitanju zvanične verzije Svetske zdravstvene organizacije da je virus nastao prenošenjem sa slepog miša na čoveka. Najčešće navode da im “posle godinu i po dana nije važno kako je nastao virus, već samo da prođe što pre”, ali veruju da su veće šanse da je nastao veštačkim putem iz laboratorije, a ne prirodnim putem.

Stav o vakcinama pojedinačno

Među onim ispitanicima koji su se vakcinisali preovlađuje mišljenje da bi primili bilo koju vakcinu, iako ima i onih koji navode da su u trenutku prijavljivanja birali samo određene vakcine.

Sa druge strane, među onima koji nisu još uvek sigurni da li će se vakcinisati ima različitih mišljenja. Najviše pažnje posvećeno je kineskoj vakcini proizvođača Sinofarm, koju deo ne bi primio zbog “niske efikasnosti i potencijalnog problema sa putovanjima u Evropskoj uniji”, a deo bi isključivo nju primio zbog “tradicionalnog načina kreiranja”.

Među onima koji se ne bi vakcinisali najčešće se može čuti da ne veruju stranim stručnjacima i da bi se verovatno vakcinisali kada bi postojala domaća vakcina.

Jedina vakcina za koju su izostali vidno pozitivni komentari je AstraZeneca.

Kada je u pitanju pravo biranja vakcine, deo ispitanika smatra da bi “samo jedna dostupna vakcina bila najbolji model”, dok druga polovina misli da bi to dovelo do “još manje stope vakcinacije”.

Putovanja u doba korone

Ispitanici su složni da “kovid pasoši” ne diskriminišu nikoga, jer na taj način države štite svoje građane. Smatraju da bi bilo diskriminatorno da je moguće putovanje samo uz prethodnu vakcinaciju, ali pošto je dozvoljeno putovati i uz serološki ili negativan PCR test nema negativnih reakcija.

Pojedini ispitanici naveli su da se osećaju diskriminisano zato što nakon primljene prve doze vakcine AstraZeneca moraju da čekaju 12 nedelja, a “nije dozvoljen slobodan ulazak u druge države nakon samo jedne doze”.

Obavezna vakcinacija

Iako smatraju da bi to bilo pozitivno za društvo, studenti koji su primili vakcinu ne misle da je uvođenje obaveze realno i misle da bi dovelo do još većeg razdora u društvu. Oni koji su protiv vakcinacije navode da bi u slučaju da vakcinacija protiv korona virusa postane zakonska obaveza verovatno primili vakcinu.

Kada se očekuje kraj pandemije?

Zaključak fokus grupe jeste da studenti ne veruju da bi tokom ove godine trebalo očekivati kraj epidemije korona virusa, ali su složni da bi već sredinom naredne godine život mogao da bude sličan onom od pre pandemije. Pesimistična predviđanja kažu i da bi sve ovo moglo da potraje još nekoliko godina, a deo ispitanika je odgovorio i da će kraj uslediti onda “kada se dovoljno ljudi vakciniše”.

Napomena

Organizacija Novi treći put će i u narednom periodu nastaviti da sprovodi kvalitativna i kvantitativna istraživanja na temu politike, ekonomije, tehnologije i trendova. Svi zainteresovani građani za učešće mogu se prijaviti ovde.

Ovaj sadržaj Mladi u Srbiji – COVID-19 i vakcinacija je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.