Ovaj sadržaj Istraživanje 20241018 je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.

Ovaj sadržaj Istraživanje 20240830 je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.

Ovaj sadržaj Istraživanje 20240628 je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.

Ovaj sadržaj Istraživanje 20240426 je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.

Ovaj sadržaj Istraživanje 20240210 je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.

Ovaj sadržaj Svet na ivici sukoba je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.

Ovaj sadržaj Politička situacija u Srbiji i svetu je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.

Naša organizacija je kroz anketiranje stavova građana od marta 2022. na svaka dva meseca i o ovom pitanju pokušala da isprati navedene trendove. Kroz upitnike o stavovima populacije Srbije pokušali smo da saznamo da li bi i sa kojom sigurnošću podržali ovu ideju. Na primeru prvih godinu dana praćenja kretanja javnog mnjenja, od juna 2022. do juna 2023, primetno je da se takav trend desio. Iako navedeni viši procenti podrške nisu ni blizu natpolovične većine ili izjednačenog rezultata, oni predstavljaju poboljšanje.

U našoj junskoj anketi, članstvo u NATO-u bi sigurno ili verovatno podržalo 9,8% građana Srbije, bez neizjašnjenih birača. Od juna do oktobra taj procenat skače i do 13%, da bi se u naredne tri ankete (decembar, mart i maj) zadržao na oko 14% ispitanika koji bi sigurno ili verovatno podržali takav spoljnopolitički potez. Taj rast se nastavio, ali sporijim tempom, te je do juna 2023. podrška za NATO članstvo Srbije skočila na oko 16%.

Postavlja se pitanje, zašto se ovaj trend desio, ako se izuzme generalna evropska polarizacija odnosa povodom rata u Ukrajini i ulaska Finske i Švedske u ovaj savez. On se najbolje može objasniti analitičkim ulaskom u demografsku strukturu podrške, kao i u kojim grupama se konkretno zabeležio rast. Najveći zabeleženi procenat birača u junskom istraživanju koji je za NATO članstvo (16%) prisutan je u još višim procentima u demografskim grupama kao što su: ljudi sa visokim obrazovanjem (32%), ljudi koji žive u Beogradu (20%), stanovnici Vojvodine (16,5%) i glasači građanske opozicije (oko 50%). Podrška je u proseku viša kod muškaraca nego kod žena (19% prema 13%).

Analizom podataka može se zaključiti da je podrška za NATO članstvo posledica globalne polarizacije odnosa, koja je značajan broj ljudi koji su bili sigurni za članstvo u Evropskoj uniji, pomerila i po pitanju atlanskih integracija u smeru članstva. Rat u Ukrajini je pitanje NATO-a učinio dodatno kompatibilnijim evropskim integracijama, te je značajan udeo građanstva koji je bio proevropski orijentisan postao zainteresovan i da podrži potpunu političku promenu kursa spoljne politike Srbije prema Zapadu.

Ovaj sadržaj Srbija i svet je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.

Ovaj sadržaj Ekonomske posledice međunarodne političke krize je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.

U narednom delu istraživanja, ispitanicima smo ostavili prostor da samostalno unesu svoje najsnažnije osećanje kada je u pitanju trenutna situacija u Ukrajini. S obzirom da je pitanje otvorenog karaktera, da bismo ga grafički prikazali i analizirali, svi odgovori razvrstani su u 55 formiranih kategorija, pri čemu je više od 90% svih odgovora stalo u 20 kategorija. Najčešći odgovori na ovo pitanje bili su „tuga“, „bes“ (samo ove dve kategorije sadrže 40% svih odgovora), „zabrinutost“, „ravnodušnost“ i „neizvesnost“.

Kada je ispitanicima postavljeno pitanje u vezi očekivanja od životnog standardna naredne godine, dobili smo rezultate koji se poprilično razlikuju od prethodnih istraživanja koja smo radili. Čak 55% svih ispitanika misli da će njihov životni standard naredne godine biti lošiji, 30% smatra da će biti isti, a svega 15% misli da će biti bolji.

Nakon toga, ispitanicima je postavljeno pitanje da ocene pojedine svetske lidere, kao i države i saveze. Pred njima se našla skala sa 7 odgovora (veoma negativno mišljenje, negativno mišljenje, donekle negativno mišljenje, neutralno mišljenje, donekle pozitivno mišljenje, pozitivno mišljenje i veoma pozitivno mišljenje) i dodatna mogućnost da kažu da ne znaju o kome/čemu je reč. Lideri koji su se našli na spisku za ocenjivanje: Aleksandar Lukašenko, Boris Džonson, Džozef Bajden, Emanuel Makron, Olaf Šolc, Redžep Tajip Erdogan, Si Đinping, Ursula fon der Lajen, Viktor Orban, Vladimir Putin i Volodimir Zelenski. Države i savezi koji su se našli na spisku za ocenjivanje: Belorusija, Evropska unija, Francuska, Kina, Mađarska, Nemačka, Rusija, Sjedinjene Američke Države, Turska, Ukrajina i Velika Britanija – UK.

Najveću prosečnu ocenu dobili su Rusija (4,9), Kina (4,7), Si Đinping (4,5), Mađarska (4,4), Vladimir Putin (4,4) i Viktor Orban (4,2). Najlošije ocene dobili su Džozef Bajden (1,5), Boris Džonson (1,7), Sjedinjene Američke Države (1,8) i Velika Britanija – UK (1,9).

Kada je u pitanju medijalna (srednja) ocena, ona iznosi 5 u slučaju Kine, Rusije i Putina, a 1 u slučaju Džonsona, Bajdena, SAD i UK.

Najveći broj ispitanika o aktuelnim dešavanjima u svetu informiše se preko televizije – 47%, 35% preko internet portala, 14% sa društvenih mreža YouTube, Facebook, Telegram i Twitter, 3% navodi prijatelje i rodbinu, a 1% novine.

Kod narednog pitanja, pred ispitanicima se našlo 14 mogućih odgovora na pitanje „koji mediji su Vaš najčešći izvor informisanja o političkoj situaciji u svetu?“. Ispitanici su mogli da obeleže najmanje 1, a najviše 3 odgovora, te je ukupan zbir procenata veći od 100%. Mogući odgovori pred ispitanicima bili su sledeći:

RTS / RTV i srodne televizije / radio stanice / portali
PINK i srodne televizije / radio stanice / portali
N1 / NOVA S / DANAS i srodne novine / portali
PRVA / B92 i srodne televizije / radio stanice / portali
BLIC i srodne televizije / portali
KURIR i srodne televizije / portali
HAPPY i srodni portali
SPUTNIK
INFORMER / SRPSKI TELEGRAF / ALO! I srodni portali
VEČERNJE NOVOSTI i srodni portali
MONDO / K1 / EURONEWS / BLOOMBERG i srodni portali
POLITIKA i srodni portali
VREME / NIN i srodni portali
Neki drugi mediji

Najveći broj njih označio je „RTS / RTV i srodne televizije / radio stanice / portali“ – 46%, na drugom mestu je „PINK i srodne televizije / radio stanice / portali“ sa 26%, a odmah iza je „N1 / NOVA S / DANAS i srodne novine / portali“ sa 24%. Najmanje ispitanika označilo je „VREME / NIN i srodni portali“ (5%), „POLITIKA i srodni portali“ (6%) i „MONDO / K1 / EURONEWS / BLOOMBERG i srodni portali“ (8%).

Potom je usledila serija pitanja koja se tiču rata u Ukrajini. Prvo od njih odnosilo se na uzrok izbijanja sukoba, gde je 41% ispitanika označio „želju NATO alijanse da se širi na istok i na taj način ugrozi interese Rusije“ kao glavni uzrok, 15% smatra da je to „denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine“, 13% da je u pitanju „imperijalna politika koju Rusija vodi“, a 12% da „Rusija želi da spreči genocid u Donbasu“. Po 10% ispitanika smatra da je uzrok želja Rusije „da spreči Ukrajinu da krene ka Zapadu“, odnosno „da širi svoju teritoriju i na taj način poboljša svoj položaj“.

Kada je u pitanju odgovornost za rat u Ukrajini, 32% ispitanika smatra da je ona isključivo na Zapadu, a 27% da je najvećim delom snosi Zapad. 13% smatra da je jedini krivac Rusija, 10% da je najveći, ali ne i jedini, krivac Rusija, a 18% smatra da odgovornost dele Zapad i Rusija.

Kada se ispitanicima postavi pitanje da li očekuju da se rat proširi izvan granica Ukrajine, 20% njih je sigurno da se rat neće preliti izvan granica Ukrajine, 33% veruje da se neće preliti, 8% veruje da će preći i na druge teritorije, a 6% je sigurno da će se rat odvijati i van Ukrajine. 1/3 ispitanika nije sigurna u kom pravcu će se rat kretati i da li će se preliti na druge države.

Upitani da li misle da će doći do direktnog sukoba Rusije i NATO, 22% je sigurno, a 37% veruje da do njega neće doći, dok je 4% sigurno, a 5% veruje da će do njega doći. 31% ispitanika nije sigurno da li će doći do direktnog sukoba Rusije i NATO.

Na pitanje koje se tiče Finske i Švedske i njihove aplikacije za ulazak u NATO, 18% ispitanika smatra da je to „prst u oko Rusiji i da bi Rusija imala pravo da vojno interveniše u ovim državama“, 33% smatra da je to „prst u oko Rusiji, ali ona ne bi imala pravo da vojno interveniše“, 33% smatra i da je to „pravo i izbor Finske i Švedske na koje niko nema pravo da utiče“, dok 16% smatra da je to „način Finske i Švedske da se zaštite od ruske agresije, jer bi imali podršku NATO-a u slučaju sukoba sa Rusijom“.

Da će više štete od sankcija imati Zapad smatra 59% ispitanika, dok 25% smatra da će više ispaštati Rusija. 17% njih je naznačilo da nije sigurno.

Kada je u pitanju željena pozicija Srbije po pitanju rata u Ukrajini, nepunih 2% svih ispitanika smatra da Srbija treba da šalje vojsku ili naoružanje nekoj od dve strane i u ovom istraživanju te 4 opcije su autlajeri. Od preostalih 5 opcija, 47% ispitanika smatra da Srbija treba da ostane neutralna, i da što je više moguće pokuša da održi odnos sa Ukrajinom i Rusijom kakav je postojao i pre rata, 22% smatra da Srbija treba da poziva na mir i da ličnim angažovanjem radi na ostvarivanju toga, 7% smatra da Srbija treba da šalje humanitarnu pomoć Ukrajini i da zbrinjava njihove izbeglice, 7% smatra da Srbija treba da uvede individualne sankcije ruskim političarima koje će ostati na snazi do ruskog povlačenja iz Ukrajine, a 15% smatra da Srbija treba da uskladi sankcije prema Rusiji sa EU.

Da je trenutna spoljnopolitička pozicija Srbije ispravna smatra 55% ispitanika, a da je pogrešna 26%, dok 19% njih nije sigurno ili ne zna.

Kada se postavi pitanje koja je to pozicija Srbije trenutno, 36% ispitanika smatra da je Srbija neutralna, 31% da je neutralna, ali i da naginje Zapadu, 24% da je neutralna i da naginje Rusiji, dok 7% smatra da je Srbija stala na stranu Rusije, odnosno 1% da je Srbija stala na stranu Zapada.

Na pitanje da li Srbija treba da uvede sankcije Rusiji, 72% ispitanika navodi da ne treba uvoditi nikakve sankcije. 16% ispitanika je mišljenja da potpuno treba uskladiti nivo sankcija sa EU, 9% smatra da treba uvesti najmanji nivo sankcija da bismo na taj način pokazali stav da osuđujemo delovanje Rusije, dok svega 3% smatra da treba uvesti veći deo sankcija, ali bez obaveze usklađivanja sa nivoom EU.

Na pitanje „ko vrši pritisak na Srbiju u vezi sankcija, 51% ispitanika odgovara da je u pitanju jedino Zapad, 19% smatra da Zapad vrši pritisak, ali da i Rusija u manjoj meri vrši pritisak da se sankcije ne uvode, 20% smatra da u istoj meri pritisak vrše i Zapad i Rusija, 6% smatra da Rusija vrši veći pritisak, ali da je prisutan pritisak i od strane Zapada, do svega 3% smatra da pritisak vrši samo Rusija. 2% ispitanika smatra da pritisak ne vrše ni jedni, ni drugi.

U slučaju da balansiranje između Zapada i Rusije prestane da bude realna mogućnost, 46% ispitanika smatra da Srbija treba da stane na stranu Rusije, 33% da treba da stane na stranu Zapada, a 21% ispitanika nije sigurno. Na ovo pitanje postavljeno je i dodatno pitanje zbog čega je to njihov stav, gde je najveći broj onih koji bi se svrstali na stranu Rusije potvrdno odgovorilo na mogućnosti da je to „zbog toga što je Zapad u ovom slučaju negativac“, „zato što je Rusija naš više vekovni prijatelj“ i „zato što Srbija nikada ne treba da bude na strani Zapada“. Ova tri odgovora dobila su oko 50% potvrda, dok je broj potvrda za mogućnosti „Srbija je u velikoj meri zavisna od Rusije“ i „Srbija je kulturološki bliža Rusiji“ nešto manji i iznosi oko 30%. Kod onih koji smatraju da Srbija treba da stane na stranu Zapada datoj situaciji dominira potvrda mogućnosti „Srbija je u velikoj meri ekonomski zavisna od Zapada“ sa 65% potvrdnih odgovora. Svi ostali odgovori, uključujući „Srbiji je mesto na Zapadu“, „Srbija je kulturološki bliže Zapadu“, „Srbija treba da se odvoji od Rusije“ i „ Rusija je u ovom slučaju negativac“ imaju manje od 45% potvrda. Kada su u pitanju oni koji su nesigurni oko toga na čiju bi stranu Srbija trebalo da stane, dominiraju mišljenja da „misle da je Rusija u pravu, ali da puno zavisimo od Zapada“, kao i da „ne vole Zapad, ali je Rusija ovog puta na pogrešnoj strani“. Ova dva odgovora dobila su 41%, odnosno 35% potvrda. Preostali odgovori, uključujući „ne volim Rusiju, ali je Zapad ovog puta na pogrešnoj strani“, „mislim da je Zapad u pravu, ali puno zavisimo od Rusije“ i „ne znam dovoljno o toj temi“ ne prelaze više od 20% potvrda.

U slučaju da Srbija uvede sankcije Rusiji, 67% ispitanika smatra da bi to dugoročno predstavljalo problem za Srbiju, 17% smatra da bi to kratkoročno predstavljalo problem, ali na duži rok ne bi imalo efekta ili bi uticalo pozitivno, 2% smatra da to ne bi uticalo na Srbiju, 8% smatra da bi to kratkoročno predstavljalo pogodnost, ali da na duži rok ne bi imalo efekta ili bi uticalo negativno, a 7% smatra da bi to dugoročno pozitivno uticalo na Srbiju. U slučaju da Srbija zaoštri odnose sa Zapadom, 53% smatra da bi to dugoročno imalo negativan uticaj na Srbiju, 26% smatra da bi negativan uticaj bio prisutan na kratak rok, dok dugoročno ne bi imalo efekta ili bi uticalo pozitivno, 1% smatra da ne bi uticalo na Srbiju, 8% smatra da bi kratkoročno uticalo pozitivno, dok bi na duži rok uticalo negativno ili ne bi imalo efekta i 11% smatra da bi ovakva odluka dugoročno pozitivno uticala na Srbiju.

Da se sutra održava referendum o ulasku Srbije u EU, 25% ispitanika sigurno bi glasalo ZA, 22% verovatno bi bilo ZA, 16% ispitanika verovatno bi bilo PROTIV i 36% sigurno bi bilo PROTIV.

Kada je u pitanju ulazak u NATO, 4% ispitanika sigurno bi bilo ZA, 6% bi verovatno bilo ZA, 21% verovatno bi glasalo PROTIV, dok bi 70% sigurno glasalo PROTIV ulaska u NATO.

Najveći deo prethodnih rezultata navođen je bez neizjašnjenih ispitanika. Zaključak ovog istraživanja javnog mnjenja jeste da Srbija u značajnoj meri odudara od proseka Evrope kada su u pitanju stavovi prema zbivanjima u Ukrajini. Neke od ključnih tačaka koje se mogu izvući iz celog istraživanja odnose se na to da je po prvi put od kako sprovodimo istraživanja javnog mnjenja veći broj onih koji smatraju da će im životni standard naredne godine biti lošiji, kao i da je broj onih koji bi glasali protiv ulaska u EU i NATO ovog puta nešto veći nego u prethodnim istraživanjima. Osim toga, primetno je da ispitanici bolje ocenjuju države ili saveze nego njihove lidere. Lider oko kojeg su mišljenja najviše podeljena je Vladimir Putin, ali i pored popriličnog broja „jedinica“ on ipak jeste lider sa najvećom medijalnom ocenom. Većina ispitanika smatra da će Zapad snositi veće gubitke zbog sankcija, većina smatra da sankcije ne treba uvoditi i većina, doduše znatno manja, bi se u slučaju da balansiranje postane nemoguće svrstala na stranu Rusije. Interesantan detalj je da stranu Rusije polovina ispitanika bira jer Srbija nikada ne sme da bude na strani Zapada, dok oni koji biraju Zapad u većini to rade jer od Zapada puno zavisimo. Ispitanici takođe većinski žele da Srbija bude neutralna i da se angažuje i posreduje u postizanju mira u Ukrajini, smatraju da je Srbija neutralna u manjoj ili većoj meri, i zadovoljni su trenutnom pozicijom Srbije.

Ovaj sadržaj Rat u Ukrajini – jul 2022 je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.