Ovaj sadržaj Istraživanje 20240830 je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.

Ovaj sadržaj Istraživanje 20240628 je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.

Ovaj sadržaj Istraživanje 20240426 je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.

Ovaj sadržaj Istraživanje 20240210 je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.

Ovaj sadržaj Napeta politička zima u Srbiji je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.

Ovaj sadržaj Svet na ivici sukoba je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.

Ovaj sadržaj Politička situacija u Srbiji i svetu je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.

Naša organizacija je kroz anketiranje stavova građana od marta 2022. na svaka dva meseca i o ovom pitanju pokušala da isprati navedene trendove. Kroz upitnike o stavovima populacije Srbije pokušali smo da saznamo da li bi i sa kojom sigurnošću podržali ovu ideju. Na primeru prvih godinu dana praćenja kretanja javnog mnjenja, od juna 2022. do juna 2023, primetno je da se takav trend desio. Iako navedeni viši procenti podrške nisu ni blizu natpolovične većine ili izjednačenog rezultata, oni predstavljaju poboljšanje.

U našoj junskoj anketi, članstvo u NATO-u bi sigurno ili verovatno podržalo 9,8% građana Srbije, bez neizjašnjenih birača. Od juna do oktobra taj procenat skače i do 13%, da bi se u naredne tri ankete (decembar, mart i maj) zadržao na oko 14% ispitanika koji bi sigurno ili verovatno podržali takav spoljnopolitički potez. Taj rast se nastavio, ali sporijim tempom, te je do juna 2023. podrška za NATO članstvo Srbije skočila na oko 16%.

Postavlja se pitanje, zašto se ovaj trend desio, ako se izuzme generalna evropska polarizacija odnosa povodom rata u Ukrajini i ulaska Finske i Švedske u ovaj savez. On se najbolje može objasniti analitičkim ulaskom u demografsku strukturu podrške, kao i u kojim grupama se konkretno zabeležio rast. Najveći zabeleženi procenat birača u junskom istraživanju koji je za NATO članstvo (16%) prisutan je u još višim procentima u demografskim grupama kao što su: ljudi sa visokim obrazovanjem (32%), ljudi koji žive u Beogradu (20%), stanovnici Vojvodine (16,5%) i glasači građanske opozicije (oko 50%). Podrška je u proseku viša kod muškaraca nego kod žena (19% prema 13%).

Analizom podataka može se zaključiti da je podrška za NATO članstvo posledica globalne polarizacije odnosa, koja je značajan broj ljudi koji su bili sigurni za članstvo u Evropskoj uniji, pomerila i po pitanju atlanskih integracija u smeru članstva. Rat u Ukrajini je pitanje NATO-a učinio dodatno kompatibilnijim evropskim integracijama, te je značajan udeo građanstva koji je bio proevropski orijentisan postao zainteresovan i da podrži potpunu političku promenu kursa spoljne politike Srbije prema Zapadu.

Ovaj sadržaj Srbija i svet je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.

U istraživanju „Srbija između Istoka i Zapada“ iz aprila 2023 godine ispitanici su odgovarali na brojna pitanja koja su vezana za aktuelna globalna dešavanja i poziciju Srbije na međunarodnoj sceni, kao i pitanja vezana za budući spoljnopolitički kurs naše države.

Kada je u pitanju rat u Ukrajini i krivac za početak istog, obe demografske grupe identifikuju Zapad kao glavnog krivca sa nadpolovičnom većinom, mladi sa 56% dok su stariji nešto kritičniji prema Zapadu sa 64%. Tek petina, odnosno četvrtina mladih vidi Rusiju kao krivca za rusku invaziju na Ukrajinu. Konsenzus postoji i kad je reč o potencijalnom uvođenju sankcija Rusiji, gde je više od 70% protiv uvođenja sankcija u bilo kakvoj formi.

Rusija opet dominira kao odgovor na pitanje ko su srpski najvažniji politički partneri. Mladi nakon Rusije (44%), vide Evropsku Uniju (34%) dok se na trećem i četvrom mestu nalaze Kina (18%) i SAD (3%). Gotovo identične odgovore je davala starija generacije, s tim da veći broj ispitanika vidi Kinu kao važnog partnera (22%) ali u nedovoljno veliki da bi se ona našla ispred EU (31%).

Evropska Unija je identifikovana kao najbitniji ekonomski partner Srbije od strane obe grupe, sa ubedljivom većinom od 72%, ostavljajući iza sebe Kinu i Rusiju. Dok su mlađih Rusija i Kina izjednačene na deobi drugog mesta, stariji ispitanici opet prednost daju Kini. U izboru između Rusije i Kine, 52% ispitanika obe grupacije vidi Kinu kao važnijeg partnera, a 48% Rusiju.

Kada su u pitanju prognoze za budućnost,  obe demografske grupe na poziciji supersile 2040. godine vide Kinu sa 58%, odnosno 63% za starije ispitanike. Na drugom mestu 10% starijih ispitanika vidi Sjedinjene Države, dok kod najmlađe generacije je taj procenat dvostruko veći.

Za ekonomski oslonac Srbije u budućnosti, 51% mladih kaže da bi to trebalo biti Evropska Unija, a po 19% Kina i Rusija. Međutim kada se stave u situaciju obaveznog izbora između priklonjavanja Zapadu ili Rusiji, 43% smatra da bi to trebalo biti Rusija, a 36% Zapad, dok je 21% nije sigurno. Kod starijih ispitanika je sigurnost u Rusiju još veća sa 51%, dok su nešto manje sigurni u EU kao ekonomskog partnera u budućnosti od grupe mlađih ispitanika. Gorepomenuti rezultati nam ukazuju da ne postoje bitne razlike između najmlađih i najstarijih demografskih grupa u Srbiji kada su u pitanju njihovi stavovi vezani za spoljnu politiku Srbije. Obe generacije su skeptične prema Zapadu, osim kada je reč o ekonomskoj saradnji, ne krive Rusiju za rat u Ukrajini i protiv su sankcija, u Kini vide glavnu svetsku silu a u Rusiji najbitnijeg srpskog saveznika.

Ovaj sadržaj Srbija između Zapada i Istoka je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.

Ovaj sadržaj Spoljnopolitičko opredeljenje Srbije je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.