Istraživanje je sprovedeno među panelistima koji su se dobrovoljno prijavili za učešće u našim onlajn istraživanjima u prethodnom periodu. Eventualne nedostatke demografskih grupa nadoknađujemo targetiranjem nedostajućih demografskih grupa putem oglasa.

Prosečno vreme za popunjavanje upitnika bilo je oko 12.5 minuta, nakon izbacivanja najekstremnijih autlajera. Sastojao se od 48 pitanja, od kojih su pojedina bila vidljiva samo određenim demografskim grupama. U okviru ovog istraživanja, svi ispitanici su imali priliku da odgovaraju na pitanja iz više oblasti: situacija u Ukrajini, spoljna politika, parlamentarni izbori, predsednički izbori, a oni koji imaju prebivalište u Beogradu odgovarali su i na pitanja koja se tiču gradskih izbora u Beogradu. Kada su u pitanju rezultati dela istraživanja koji se odnose na spoljnu politiku i na rat u Ukrajini, rezultati će biti objavljeni u narednom periodu.

Do upitnika je na neki način došlo 8.039 osoba, a stopa potpunog popunjavanja upitnika je 29,7%. Ispitanici koji nisu do kraja popunili upitnik, a koji su odgovorili na sva pitanja koja se tiču demografije i glasačkih preferencija, ubačeni su u krajnju analizu. Određen broj popunjenih upitnika izbačen je iz dalje analize zbog određenih demografskih karakteristika (prebivalište na KiM, manje od 18 godina,…).

Parlamentarni izbori

U okviru ovog dela istraživanja, ispitanicima su postavljena tri ključna pitanja i dodatno opciono pitanje: da li će glasati na izborima (da/ne/još uvek nisu sigurni), za koga planiraju da glasaju, koliko su sigurni da bi glasali za tu opciju (sigurno/ne baš sigurno) i opciono pitanje koje su druge opcije za koje bi mogli da glasaju.

U našoj analizi rezultata vide se različite procene konačnog ishoda izbora:

• ukoliko na izbore izađu samo oni koji su sigurni da će glasati i koji su sigurni za koga će glasati
• ukoliko na izbore izađu svi sigurni i svi još uvek nesigurni da će glasati
• procena minimalnog i maksimalnog broja osvojenih glasova

Ideja naših istraživanja nikada nije bila da se utiče na javno mnjenje kroz objavljivanje „sirovih podataka“, već da istraživanja budu pokretač promena u ophođenju prema biračima i u određivanju ciljnih grupa i da pomognu eventualnim akterima za pozicioniranje, a čitaocima da bolje shvate trenutno stanje. Uvek smo se trudili da pružimo čitaocima mogućnost da vide različite moguće ishode koji mogu zavisiti od različitih faktora. Upravo iz tog razloga, na interaktivnom prikazu koji se nalazi na dnu ovog teksta, možete imati uvid u različite scenarije i uverenja različitih demografskih grupa.

U slučaju da na izbore izađu svi birači koji imaju nameru da glasaju ili imaju određenu dozu nesigurnosti oko glasanja, izlaznost bi mogla doći do oko 60%, tj. oko 3.900.000 ljudi. Onih koji sigurno planiraju da izađu na izbore je oko 3.370.000, tj. oko 52%. Ostatak čine još uvek kolebljivi birači.

U slučaju najviše izlaznosti, rezultat koalicije oko SNS na nacionalnom nivou merimo na oko 45%, koalicioni partneri iz SPS bi osvojili oko 6%, a cenzus bi sigurno prešle još dve liste: lista oko Marinike Tepić sa oko 20% i koalicija zelenih partija Moramo sa oko 6%. U igri oko cenzusa je još 5 lista: koalicija NADA sa procenjenih 3,3%, Suverenisti sa oko 3,1% , Zavetnici sa 3%, Patriotski blok sa procenjenih 2,8% i koalicija okupljena oko SDS Borisa Tadića sa 2,7%. Ponavljamo, ovo je procena u slučaju da sve liste izvuku na birališta sve svoje potencijalne birače.

Ukoliko posmatramo samo sigurne glasače, SNS je na nešto ispod 50%, partneri iz SPS su na oko 5%, a opozicione grupacije oko Marinike Tepić i oko Ne davimo Beograd mogle bi da osvoje zajedno oko 25%. Oko cenzusa bi i dalje bilo 5 lista, s tim da bi šanse za cenzus bile znatno manje za koaliciju oko Borisa Tadića i za Zavetnike. Napominjemo da koalicija oko Levijatana nije bila ponuđena kao izbor ispitanicima, iako će se naći na glasačkom listiću nakon što je sud presudio u njihovu korist.

Verovatno i najmerodavniji podaci tiču se minimalnog i maksimalnog broja glasova izraženih u totalu. Lista oko SNS mogla bi da računa na između 1.66 i 1.82 miliona glasova, lista oko SPS varira između 160 i 280 hiljada, dok su najjače opozicione grupacije oko Marinike Tepić i Moramo na između 860 hiljada i 1.23 miliona glasova zajedno. Liste desničarskih koalicija: NADA, Zavetnici, Suverenisti i Patriotski blok mogli bi da računaju na između 80 i 160 hiljada pojedinačno, a lista oko Borisa Tadića je između 70 i 120 hiljada glasova.

Prethodno izneti podaci ukazuju na to da određene liste, u zavisnosti od izlaznosti, bez uključivanja margine greške, mogu da imaju od 1.5% do 4%, što značajno može da menja situaciju u parlamentu imajući u vidu cenzus od 3% koji je na snazi na svim nivoima.

Kako rezultati pokazuju, teško je zamislivo očekivati više od 2 desničarske opcije iznad cenzusa. U trenutku istraživanja delovalo je da najveće šanse imaju NADA i Suverenisti, ali u međuvremenu su se promenile određene okolnosti koje bi mogle da promene ovaj poredak (npr: podrška dr Nestorovića Patriotskom bloku). Među podržavaocima ovih lista ogroman je broj ispitanika koji su nesigurni za koju opciju bi glasali, i postoji visok nivo fluktuacije između opcija (npr: glasanje za Suvereniste na parlamentarnim, Miloša Jovanovića na predsedničkim i Patriotski blok na lokalnim izborima).

Što se tiče levih i centrističkih opcija, tu takođe postoje mogućnost u kojoj sve tri liste prelaze cenzus. Čini se da lista oko Borisa Tadića u ovom trenutku najviše zavisi od toga da li će birači koji se trenutno opredeljuju za koaliciju oko Marinike Tepić imati hrabrosti da podrže opciju koja nema zagarantovan cenzus. Ovakvi primeri u prošlosti uglavnom su se završavali loše po liste koje su zavisile, ali nije nerealno da ovog puta nastupi drugačiji scenario.

Predsednički izbori

Slično kao i kod parlamentarnih izbora, i u ovom delu je ispitanicima postavljen isti set pitanja. Ukoliko bi na izbore izašli svi birači koji su sigurni, kao i oni koji još uvek nisu sigurni da će izaći, Aleksandar Vučić mogao bi da računa na oko 52%, a najjači opozicioni kandidat Zdravko Ponoš na oko 28%. Svi ostali kandidati imali bi između 2.5% i 5% podrške, osim Miše Vacića koji je procenjen na ispod 1% podrške. Ipak, i u tom slučaju verujemo da je redosled kandidata na glasačkom listiću (koji je dobijen tek nakon sprovođenja istraživanja) potencijalni pokretač da i ovaj kandidat priđe, a možda i da pređe 1%. Ukoliko posmatramo samo sigurne glasače, Aleksandar Vučić bi mogao da osvoji i preko 55%, a u tom slučaju rezultat Zdravka Ponoša bio bi nešto niži nego u prvom scenariju.

Minimalni procenjeni broj glasova koje bi mogao da dobije Aleksandar Vučić je oko 1.9 miliona, a maksimalni oko 2.1 milion. Ponoševe brojke kreću se između nešto manje od milion glasova i 1.2 miliona glasova.

Naše ispitanike pitali smo i za koga bi glasali ukoliko dođe do eventualnog drugog kruga predsedničkih izbora. Na ovo pitanje su priliku da odgovaraju imali samo izjašnjeni u prvom krugu, a rezultati pokazuju da bi, kada isključimo one koji ne bi glasali u drugom krugu i koji bi bili nevažeći listići, odnos snaga između Vučića i Ponoša mogao da bude 6:4 u korist Vučića. Na interaktivnom grafiku na dnu teksta možete videti i kako bi određene demografske grupe glasale na predsedničkim izborima, kao i za koga bi glasači određenih parlamentarnih lista i kandidata iz prvog kruga glasali u eventualnom drugom krugu između Vučića i Ponoša.

Iako bismo načelno, u najboljem slučaju po opoziciju, kada bi svi nesigurni opoziciono nastrojeni birači izašli na birališta, a oni bliski vlasti ostali na taj dan kod kuće, mogli da imamo i drugi krug izbora, to rezultati ove ankete pokazuju kao veoma malo verovatno. Verovatnoća za tako nešto podjednako je mala kao i verovatnoća da kandidat Vučić osvoji gotovo 60% glasova.

Beogradski izbori

I kod izbora za Beograd ispitanicima su postavljena ista ključna pitanja. Kada bi na birališta izašli svi sigurni i nesigurni birači, izlaznost bi bila oko 915.000, a koalicija oko SNS na čelu sa Aleksandrom Šapićem osvojila bi 43%, dok bi socijalisti mogli da osvoje 4.5%. Najjača opoziciona grupacija oko Vladete Jankovića osvojila bi oko 27%, a koalicija Moramo 11%. Iznad cenzusa po ovoj projekciji završili bi i NADA i koalicija oko Duška Vujoševića sa nešto preko 3%. Kao i kod parlamentarnih izbora, i u Beogradu je nerealno očekivati više od 2 desničarske liste iznad cenzusa. U trenutku ovog istraživanja deluje da je najbolje stajala koalicija NADA, pa zatim Zavetnici. Lični stav autora je da bi Patriotski blok ozbiljno mogao da promeni tu situaciju u poslednjim danima kampanje.

Ako se posmatraju samo sigurni glasači, situacija je još povoljnija za naprednjake, te bi uz izlaznost od oko 755.000 ljudi, oni mogli da osvoje 46%, socijalisti i ovog puta oko 4.5%, NADA 3.5%, a dve najveće opozicione grupacije osvojile bi oko 39% zajedno.

Kao i kod predsedničkih izbora, i kod gradskih je najvažnije pratiti minimalnu i maksimalnu procenu glasova. Naprednjaci se kreću između 340 i 410 hiljada, socijalisti između 30 i 70 hiljada, koalicija oko Vladete Jankovića između 220 i 290 hiljada, a koalicija Moramo između 70 i 120 hiljada. Desničarske koalicije nalaze se na između 10 i 50 hiljada pojedinačno, a koalicija oko Duška Vujoševića između 10 i 40 hiljada.

Zaključak

Rezultati istraživanja predstavljeni su tako da ih svako može tumačiti na način koji mu odgovara. Rezultate ne treba uzimati „zdravo za gotovo“, pogotovo kada su u pitanju izbori u Beogradu gde je uzorak značajno manji od idealnog. Iako je naša želja da dopremo do svake specifične grupe ispitanika ogromna, čak i nakon našeg targetiranja i ponderisanja svesni smo da određene grupe ljudi mogu da ostanu nedovoljno dobro predstavljene u uzorku. Naša preporuka je da se, pre nego što se uhvati za čiste brojke, isprate trendovi, tj. da se napravi paralela između našeg julskog, novembarskog i ovog, martovskog istraživanja.

Iako je pad podrške SNS u periodu jul-novembar davao nadu da bi opozicija mogla da ima i bolje rezultate, u ovom trenutku deluje da nije realno očekivati izlaznost od 60%+ koja bi im pogodovala (na dan izbora predviđaju se loši vremenski uslovi, a trenutno deluje da ne postoji snažna motivisanost nesigurnih birača, iako je moguće da se to promeni do izbora), i realno je očekivati da je njihov krajnji domet sledeći:

• više od 1/3 mandata u parlamentu
• tesna pobeda Vučića u prvom krugu
• eventualna nada da SPS ne uspe da pređe cenzus u Beogradu (za šta su šanse minimalne), a da to učine barem dve liste od narednih: Ajmo ljudi, Suverenisti, Patriotski blok ili NADA. U toj situaciji bila bi moguća promena vlasti u Beogradu.

Za kraj bih iskoristio priliku da se zahvalim svim panelistima koji rado učestvuju u našim istraživanjima, kao i da se zahvalim za sve stručne komentare koje smo dobili tokom izrade i trajanja istraživanja. Svakako da ćemo mnoge od predloga razmotriti i iskoristiti u budućem radu.

Ovaj sadržaj Predizborno istraživanje – mart 2022 je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.

Pitanje koje je prethodnih godina, a pogotovo prethodnih nekoliko meseci privuklo veliku pažnju odnosi se na Rio Tinto. U našem istraživanju ispitanicima je postavljeno pitanje “Da se sutra održava referendum o dozvoli Rio Tintu za iskopavanje litijuma, kako biste glasali?”

Ubedljiva većina svih opredeljenih ispitanika po ovom pitanju, izjasnila se da bi sigurno glasala protiv ovog predloga, čak 86,1% njih, dok bi verovatno protiv glasalo njih 6%. Sa druge strane, procenat onih koji bi sigurno dozvolili iskopavanje je 4,1%, a verovatno bi iskopavanje odobrilo 3,8%.

Konsenzus svih ispitanika, bez obzira na njihove demografske predispozicije i političke preferencije, najširi je upravo kod ovog pitanja, te je nivo odudaranja različitih kategorija ispitanika u odnosu na prosečnu vrednost veoma nizak.

EU i NATO

Kada je u pitanju članstvo Srbije u EU i NATO, ispitanicima su postavljena pitanja “Da se sutra održava referendum o ulasku Srbije u EU/NATO, kako biste glasali?”.

Kada je u pitanju članstvo u EU, blago preovlađuje zeleno svetlo za ulazak u EU. 30,7% opredeljenih ispitanika bi sigurno glasalo za ulazak, a 23,8% njih verovatno bi bilo za. Sigurno bi protiv ulaska Srbije u EU bilo 24,4% ispitanika, a verovatno protiv bi bilo 21,1% ispitanika. Po ovom pitanju postoji jasna razlika između ispitanika različitih političkih preferencija, pa su tako ispitanici koji su glasači koalicije NADA i Dveri u velikoj meri protiv ulaska Srbije u EU, dok su ispitanici koji bi glasali za eventualnu koaliciju LSV-LDP-GDF-SMS, kao i koalicije SSP-NS-DS-PSG i Zelenih partija većinski za ulazak u EU. Ispitanici koji podržavaju koaliciju SDS-NOVA nešto su više naklonjeni ulasku Srbije u EU od proseka svih ispitanika, dok su podržavaoci DJB i SNS-SPS-SDPS-JS-PS-PUPS nešto manje naklonjeni ulasku u EU od proseka.

Kada je u pitanju NATO, 54% svih opredeljenih ispitanika sigurno bi glasalo protiv ulaska, dok bi verovatno protiv bilo još 24,6% njih. Sigurno za bi glasalo 9,5% ispitanika, a verovatno bi za bilo još 11,9%. Kada se svi ispitanici podele po političkim preferencijama, može se uočiti da podrška NATO savezu preovlađuje jedino među ispitanicima koji podržavaju eventualnu koaliciju LSV-LDP-GDF-SMS.

Kosovo

Kada je ova tema u pitanju, moramo unapred da navedemo na koji način je postavljeno pitanje ispitanicima. Pitanje je glasilo “Da se sutra održava referendum o budućnosti kosovskog pitanja, da li biste Vi podržali sledeće predloge?”, a potom se pred ispitanicima našlo više potencijalnih predloga koje su oni “prihvatali” ili “odbijali”. Naknadnom analizom komentara na upitnik, primetili smo da je određeni broj ispitanika pogrešno protumačio pitanje i smatrao da treba odgovore poređati tako da se odabere “najmanje zlo”. Imajući u vidu da broj ovih komentara nije bio dovoljno veliki, odlučili smo se da ipak javno objavimo rezultate i za ovo pitanje.

Najmanju podršku opredeljenih ispitanika imala je opcija prema kojoj bi Srbija bezuslovno priznala nezavisnost Kosova* (69,5% sigurno protiv, 11,8% verovatno protiv, 9,6% verovatno za, 9,2% sigurno za). Slično tome prošlo je još 5 različitih ponuđenih varijanti koje su uključivale priznavanje Kosova* a zauzvrat dobijanje nečega (investicije, sever Kosova i Metohije, ubrzan ulazak u EU, eksteritorijalnost manastira ili razmena teritorija).

Ipak, jasna razlika primećuje se kada se u predlogu navede da Srbija ne priznaje, već samo odobrava ulazak Kosova u UN. U slučaju da Srbija odobri ulazak Kosova u UN, a zauzvrat dobije ubrzani ulazak u EU, ovaj predlog bi sigurno ili verovatno podržalo 30% opredeljenih ispitanika, a kada bi zauzvrat Srbija dobila velike investicije, za bi bilo još 2,8% ispitanika više. Na kraju, najveća stopa odobravanja uočava se kod predloga po kojem Srbija ne priznaje Kosovo, dopušta ulazak Kosova u UN, a sever Kosova i Metohije ostaje deo Srbije. Ovakav predlog na referendumu bi sigurno ili verovatno podržalo 37,3% svih opredeljenih ispitanika.

Kada se ispitanici podele po političkim afinitetima, konačan ishod podrške se ne razlikuje puno sa nekoliko izuzetaka. Kao i u slučaju referenduma o ulasku u NATO, ispitanici koji bi glasali za eventualnu koaliciju LSV-LDP-GDF-SMS većinski bi glasali za svaku od ponuđenih opcija. Jedina druga dva slučaja da neka opcija za rešenje kosovskog pitanja dobije nadvećinsku podršku u nekoj politički opredeljenoj grupi odnose se na predlog prema kojem sever Kosova i Metohije ostaje deo Srbije, a Srbija dozvoljava ulazak Kosovu u UN, bez priznanja. U pitanju su ispitanici koji podržavaju koaliciju SDS-NOVA i Zelenu koaliciju (NDMBGD, EU, ZZS) i ova prednost je minimalna (55%, odnosno 50,6%).

Izbori

Ukoliko bi se sutra održali zajednički predsednički, parlamentarni i gradski izbori u Beogradu, na izbore bi izašlo oko 56,6%, tj. oko 3.730.000 svih građana. U Beogradu bi ova brojka bila nešto veća – 58,3%, tačnije oko 930.000 birača. Među našim ispitanicima ova brojka je značajno viša, ali polazimo od tačke gledišta da je u Srbiji realan broj birača oko 5.100.000, što je u istraživačkoj javnosti prihvaćeno.

Parlamentarni izbori

Našim ispitanicima postavili smo dva pitanja kada je u pitanju izborna preferencija. U prvom pitanju smo ih pitali za koju samostalnu partiju bi glasali, a u drugom su im ponuđene koalicije, od kojih su neke već zvanično formirane, a neke slobodno projektovane.

Kada bi se parlamentarni izbori održali sutra, 49,5% opredeljenih ispitanika bi glasalo za Srpsku naprednu stranku, dok je podrška njihovim partnerima (SDPS, PS i PUPS) ukupno dodatnih 0,6%. Za njihove partnere u vladajućoj koaliciji, socijaliste, glasalo bi 7,4% opredeljenih, a za Jedinstvenu Srbiju Dragana Markovića Palme još 0,4%. Kada su u pitanju partije opozicije, najbolji rejting ima Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa sa projektovanih 9,5% podrške, a prate je Narodna stranka sa 4,4% i Ekološki ustanak sa 4%. U borbi za cenzus našlo bi se nekoliko partija: Zavetnici (2,8%), NDMBGD (2,6%) i DJB (2,5%). Sve ostale partije nalaze se daleko od cenzusa i u ovom trenutku ne deluje realno da imaju šanse za samostalan prelazak cenzusa. Partije manjina prema našem istraživanju osvojile bi ukupno 2,2%, što je nešto manje od predviđanja da manjine osvoje oko 4%, a to je uslovljeno potencijalnim nedostatkom ispitanika pojedinih nacionalnih pripadnosti.

Kod pitanja koje se odnosi na koalicije, koalicija SNS-SPS-SDPS-JS-PS-PUPS bi osvojila većinu i za nju bi glasalo 55,7% svih opredeljenih ispitanika. Iza nje se nalazi novoformirana koalicija SSP-NS-DS-PSG-PZP sa 17,9%, a cenzus bi prešla i zelena koalicija (NDMBGD-EU-ZZS) sa 8,8%. Blizu cenzusa je i koalicija NADA (POKS i DSS) sa 2,9%, Zavetnici sa 2,7% i DJB sa 2,2%. Sve ostale koalicije u ovom trenutku ne deluju da imaju realne šanse za prelazak cenzusa.

Svi čitaoci ovog teksta u nastavku imaju priliku da pomoću interaktivnog grafika uoče razliku između glasanja različitih demografskih grupa.

Beogradski izbori

Kada bi se sutra glasalo za odbornike Skupštine grada Beograda, najveći broj ispitanika sa prebivalištem u Beogradu glasao bi za Srpsku naprednu stranku – 43,3%. Koalicioni partner SNS, SDPS dobio bi još 0,5% glasova. Socijalisti bi mogli da računaju na 7,9%. Od opozicionih partija najbolje stoje SSP sa 10,9% i NDMBGD sa 10,6% podrške opredeljenih ispitanika. Samostalno bi cenzus prešli i narodnjaci sa 6% i Ekološki ustanak sa 3,6% ispitanika. Blizu cenzusa bi bili i DJB sa 2,9% podrške i DSS sa 2,5%. Sve ostale partije bi samostalno bile ispod 2%.

Kada su u pitanju koalicije, koalicija vladajućih partija SNS-SPS-SDPS-JS-PS-PUPS imala bi podršku 47,9% ispitanika, a cenzus bi prešle još tri koalicije – SSP-NS-DS-PSG-PZP sa 25,3%, NDMBGD-EU-ZZS sa 13,5% i koalicija NADA (DSS-POKS) sa 3,8%. Sve druge koalicije imaju manje od 2% podrške opredeljenih ispitanika.

Kada su u pitanju beogradski izbori, naglašavamo da je ukupan broj ispitanika u našem istraživanju koji je odgovarao na ovo pitanje 426, te je margina greške značajno veća. U skladu sa tim, ovo pitanje ne bismo preporučili da se posmatra kroz prizmu posmatranja rejtinga već praćenje trendova u odnosu na prethodna istraživanja (naše julsko istraživanje možete pogledati ovde). U tom smislu, uočava se manji pad vladajućih partija (51,7% u zbiru u novembru, a 53,4% u zbiru u julu) i opozicione koalicije (SSP-NS-DS-PSG u zbiru u novembru 19,4%, a 21,4% zbir u julu), dok je primetan rast kod zelenih partija (15,3% u zbiru u novembru, a 10,8% zbir u julu). Ipak, ovo se odnosi na pojedinačne rejtinge partija. Kada su u pitanju koalicije, vladajuća koalicija beleži nešto veći pad, a najveće opozicione grupacije beleže umeren do visok rast.

Predsednički izbori

Kada je ova tema u pitanju, prilikom formiranja upitnika naš tim posvetio je dosta vremena smišljajući način da ispita raspoloženje ispitanika o ovoj temi. U prethodnom istraživanju koje je sprovedeno u julu ispitanicima je data sloboda da sami upišu ime kandidata za kojeg bi najradije glasali, dok smo ovog puta rešili da ponudimo širok spisak potencijalnih kandidata od kojih bi ispitanici birali najviše tri kandidata koje bi najviše voleli da vide na glasačkom listiću. Svesni da ovo pitanje ne donosi realne zaključke koji kandidat bi osvojio koji broj glasova, već samo skraćuje mogućnosti ispitanika da napišu bilo koje ime i ostavlja mogućnost da procenimo širu sliku podrške kandidatima, verujemo da smo pomoću kvantitativne procene dobili realne pokazatelje za predsedničke izbore.

Najveći broj ispitanika obeležio je kao jednog od svojih željenih kandidata Aleksandra Vučića (46,9% ispitanika), dok je drugo mesto zauzela Marinika Tepić sa 27,3%. Kod potencijalnih kandidata vlasti visok nivo podrške imaju i Ivica Dačić, Ana Brnabić i Aleksandar Šapić. Kada je opozicija u pitanju, više od 10% opredeljenih ispitanika volelo bi na listiću da vidi i Zdravka Ponoša, Miodraga Majića i vladiku Grigorija.

Ipak, ove procene pokazuju tvrdu bazu birača, tačnije pokazuju kolika bi bila početna baza različitih kandidata. Kada se pristupi dodatnoj analizi i tome koje su karakteristike ispitanika, dolazi se do poprilično drugačijih zaključaka.

Ono što je u ovom trenutku sigurno, to je da Aleksandar Vučić jeste izbor broj 1 za ispitanike koji bi glasali za vladajuće partije. On u svojoj bazi ima dobru pokrivenost među glasačima svih koalicionih partnera, za mnoge ispitanike on bi bio jedini kandidat za kojeg bi glasali u ovom trenutku, i kada se sve to ima u vidu deluje da bi pobeda za ovog kandidata, čak i u prvom krugu na kraju verovatno bila izvesna.

Kod svih drugih kandidata primećuje se nedostatak podrške u pojedinim grupama ispitanika: Ana Brnabić ima dobru podršku među naprednjacima u gotovo svim kategorijama, osim među čvrsto antievropskim glasačima, ali joj nedostaje veće poverenje koalicionih partnera, tačnije ispitanika koji bi glasali za socijaliste. Šapić ulazi jednim delom čak i u opoziciono nastrojeno biračko telo (pogotovo među ispitanike koji bi glasali za partije poput DSS i Dveri). Ipak, postoji nedostatak odabira među jednim delom naprednjaka koji je često stavljao Tomislava Nikolića kao izbor, kao i među socijalistima.

Miloš Vučević ima nedovoljno dobro razvijenu regionalnu mrežu podržavaoca (ne dopire dalje od Vojvodine) iako bi mogao da dobije i podršku od nekih opoziciono nastrojenih birača (često ispitanici koji bi glasali za POKS podržavaju Vučevića). Tomislav Nikolić bi mogao da računa na poprilično širok spektar naprednjaka kada se pogledaju raznolikosti ispitanika koji njega svrstavaju u top 3 kandidata. Iako bi mogao da bolje pokrije biračko telo SNS od Šapića, za razliku od njega ne deluje da bi mogao da računa na opozicione birače. Branislav Nedimović verovatno ima problem nedovoljne prepoznatljivosti pošto nije dobio ni jedan odabir od ljudi koji se nisu izjasnili kao “veoma zainteresovani za političku situaciju u Srbiji”.

Među tvrdom/desničarskom bazom naprednjaka Aleksandar Vulin je često dobijao podršku. On bi mogao da računa i na glasova nekih ekstremnih desničara poput glasača Levijatana, ali evidentan problem bi imao da obezbedi podršku partija poput SDPS i SPS, kao i liberalnijih delova SNS. Nebojša Stefanović ima izuzetno lošu pokrivenost među naprednjacima i čak se može reći da je podrška njemu dolazila podjednako od strane opozicionih i vladajućih glasača.

Ispostavlja se da bi nakon Vučića najbolje rešenje vladajućih partija za predsedničkog kandidata bio Ivica Dačić. Sa dobrom podrškom među svim kategorijama socijalista, prihvatljiv za manje partnere vladajuće koalicije, ali i za najveći deo naprednjaka. Donekle bi Dačić bio prihvatljiv čak i za deo opozicionih birača u eventualnom drugom krugu izbora.

Kada su opozicioni ispitanici u pitanju, deluje da kandidati poput Nikole Sandulovića, Boška Obradovića i Vojislava Šešelja ne bi imali nikakvu šansu. Takođe, kandidati poput Dejana Žujovića, Dragoljuba Bakića i Tihomira Stanića imaju evidentno nizak nivo prepoznatljivosti, ili jednostavno ne dopiru dalje od određene grupe birača.

Marinika Tepić, i pored ubedljivo najveće podrške, ne deluje da može da uzdrma kandidata vladajuće koalicije. Kada je u pitanju prepoznatljivost, ona tu nema probleme, dobro stoji i kod birača muškog i kod birača ženskog pola. Regionalno je njena podrška dobro rasprostranjena, sa nešto boljom zastupljenošću u Beogradu i Vojvodini. Ipak, deluje da bi imala problem sa ulaskom u delove politički afirmisanih birača. Ispitanici koji bi glasali za partije poput POKS, DSS, Dveri, Zavetnika, deluju da bi pre glasali za kandidate vlasti nego za Mariniku Tepić u eventualnom duelu u drugom krugu. Ostaje utisak da je Marinika Tepić idealan kandidat za nosioca liste na parlamentarnim izborima ispred koalicije SSP-NS-DS-PSG, jer ima ubedljivo najveću podršku među ispitanicima koji ovu koaliciju i planiraju da glasaju.

Ispitanici koji bi rado glasali za Sašu Radulovića uglavnom su sačinjeni od birača pokreta Dosta je bilo, i ostalih desno orijentisanih partija, kao i ponekih zelenih partija. Među biračima najveće opozicione grupacije gotovo da i nema ispitanika koji je obeležio Sašu Radulovića za kandidata. Slična je situacija i sa Aleksandrom Jovanovićem Ćutom, koji ima podršku dela “zelenih” birača, ali dalje od toga skoro da “ne postoji”.

Miloš Jovanović, Miloš Ković i Milica Đurđević Stamenkovski imaju slično biračko telo. Levo od ispitanika koji bi se mogli okarakterisati kao desni centar ovi kandidati ne idu. Miloš Ković i Milica Đurđević Stamenkovski imaju nešto bolju poziciju od Miloša Jovanovića usled činjenice da su ih često obeležavali i pojedini ispitanici koji su birači vladajuće koalicije.

Sanda Rašković Ivić gotovo polovinu odabira vuče od ispitanika koji su glasači Narodne stranke, ali je interesantno bilo videti demografiju ostalih ispitanika koji su je birali gde ima i levo i desno orijentisanih opozicionih birača, ali i socijalista i naprednjaka koji podržavaju Nebojšu Stefanovića i Tomislava Nikolića.

Dvojica kandidata koji dolaze iz svetova van politike, Dejan Bodiroga i Dragan Bjelogrlić, imaju dobro rasprostranjenu podršku među opozicionim biračima. Bodiroga, verovatno usled nedovoljnog spominjanja u medijima, ima evidentno manji broj ispitanika koji ga je uzeo u obzir, ali je spektar tih ispitanika veoma širok – od naprednjaka i socijalista, preko opozicione levice, do opozicione desnice. Bjelogrlić ima problem među ispitanicima koji su birači vlasti, ali često biran među opozicionim biračima iz različitih demografskih grupa.

Boris Tadić, bivši predsednik Srbije, evidentno ima neuporedivo veći lični rejting od rejtinga njegove partije. Iako se često u medijima govori da ne bi imao realne šanse, deluje da je njegova baza potencijalnih birača, zapravo, poprilično duboka. Među ispitanicima koji su označili Borisa Tadića kao jednog od favorita na predsedničkim izborima ima praktično svih demografskih grupa, uključujući i dobru podršku među biračima socijalista (gde Tadić ima najveću podršku nakon Dačića i Vučića!?). Najveća mana Tadiću je zapravo nedovoljan nivo odabira među ispitanicima koji bi glasali za dve najjače opozicione kolone.

Zdravko Ponoš je neko za koga je, uz Mariniku Tepić, podrška iskazana među ispitanicima najrealnija, zbog toga što se učestalo spominje kao kandidat opozicije. Ponoš ima visok nivo odabira među biračima koalicije SSP-NS-DS-PSG, ali i ravnomerno među ostalim opozicionim biračima. Nedostatak u ovom trenutku deluje da bi mogla da bude podrška delova vladajuće koalicije.

Vladika Grigorije ima veoma razvijenu podršku među različitim opozicionim grupama, od vodećih grupacija do partija poput DJB i Dveri. Slična je situacija i sa Miodragom Majićem kod kojeg je primetna odlična raspoređenost glasova među različitim opozicionim grupama ispitanika.

Ipak, u ovom trenutku, na osnovu kvalitativne analize odgovora ispitanika, najveće šanse od ponuđenih opozicionih kandidata deluje da bi mogao da ima neko poput Aleksandra Aleka Kavčića ili Milana St. Protića. Kavčić je evidentno stekao dovoljnu prepoznatljivost i ima jako dobro rasprostranjenu podršku birača među najrazličitijim grupama (iako mu nedostaje malo podrške među najmlađom populacijom). Uz to, postoji realna šansa da pridobije i birače koji nisu generalno opoziciono nastrojeni u eventualnom drugom krugu. Tema besplatnih udžbenika je ono što je njega lansiralo u dobrom svetlu i što je teško napadati, što se može videti i po podršci koju ima i među biračima koji ne dolaze iz opozicionog spektra.

Milan St. Protić mesecima figurira kao potencijalni kandidat opozicije. Iako je i on sam više puta javno odbijao takvu ulogu, to nije sprečilo ozbiljan broj ljudi da ga stavi u listu favorita za glasanje. Od birača DSS, POKS, Dveri, preko velikog broja birača DJB, Zelenih, pa sve do birača koalicije SSP-NS-DS-PSG i SDS-NOVA, St. Protić uživa podršku različitih demografskih grupa. Iako je politički najviše aktivan bio tokom devedesetih godina, postoji i dobar broj mladih ispitanika koji Protića svrstavaju u favorite.

Zaključak

Istraživanje u koje ste imali uvid obavljeno je isključivo u onlajn formatu. Oko dve trećine ispitanika čine ljudi koji su se prethodno prijavili za učešće u našem panelu. Za potrebe pojedinih nedostajućih demografskih grupa (stariji i manje obrazovani) u panelu, anketa je plasirana i putem targetiranih oglasa na internetu.

Onlajn istraživanja svuda u svetu privlače sve veći broj agencija i za očekivati je da u neposrednoj budućnosti ovakav tip istraživanja bude preovlađujući zbog svoje praktične primene i minimalnih resursa koje je potrebno uložiti za sprovođenje. Kada je u pitanju Srbija, činjenica je da je broj domaćinstava sa pristupom internetu nešto niži od proseka u razvijenim zemljama sveta (81,5%, RZS). Kada se uporedi sa populacijom koja je dostupna za telefonska istraživanja, primećujemo da je broj starijih i manje obrazovanih u deficitu kod onlajn istraživanja, a broj mlađih i obrazovanih u deficitu kod telefonskih istraživanja. Miks ova dva istraživanja verovatno i dalje daje najbolje rezultate. ali uz naknadnu stratifikaciju prema većem broju kriterijuma i jedan i drugi tip istraživanja imaju visok nivo pouzdanosti. Naš projekat specijalizuje se za istraživanja putem interneta i tako će ostati i u narednom periodu.

U okviru projekta “Šta Srbija misli?” i ubuduće ćete imati uvid u teme slične ovoj, ali i u teme koje izlaze iz okvira politike. U nastavku se pred Vama nalazi interaktivni izveštaj pomoću kojeg možete pogledati rezultate na pitanja iz ugla različitih demografskih i političkih grupa. Za učešće u našim budućim istraživanjima možete se prijaviti ovde.

Ovaj sadržaj Politička situacija u Srbiji – novembar 2021 je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.

Predsednički kandidati

Javnost u Srbiji u prethodnih nekoliko meseci više puta je dobijala mig da bi određena javna ili politička ličnost mogla da bude predsednički kandidat cele opozicije. Najčešće su u tu svrhu pominjani vladika Grigorije, Miodrag Majić i Marinika Tepić. Sudija Majić i vladika Grigorije su u međuvremenu demantovali takvu mogućnost, pa je licitiranje njihovim imenima uglavnom zastalo, iako i dalje ima onih koji misle da bi oni bili pravo rešenje. U okviru istraživanja projekta „Šta Srbija misli?“ koje je sprovedeno krajem jula 2021. godine, opozicionim ispitanicima je postavljeno pitanje „Kada su u pitanju predsednički izbori, koji kandidat bi po Vašem mišljenju bio najbolja opcija?“. Na ovo otvoreno pitanje ispitanici su dali veoma raznovrsne odgovore, pa su se među „kandidatima“ našli i Matija Bećković, Rambo Amadeus, Čedomir Antić i Novak Đoković. Ipak, ona imena koja su se najčešće ponavljala uključuju: Mariniku Tepić, Vuka Jeremića, Sašu Radulovića, Miloša Jovanovića, Borisa Tadića, Dragana Đilasa, Milana St. Protića, Zdravka Ponoša, Zorana Lutovca i vladiku Grigorija. Uzevši u obzir da su pojedini „kandidati“ već izjavili da se neće kandidovati, kao i da je malo verovatno da će bilo koji lider partije biti zajednički kandidat, u ovom trenutku, u mislima građana, najbolje opcije za zajedničkog kandidata mogli bi da budu Marinika Tepić, Milan St. Protić i Zdravko Ponoš.

Marinika Tepić već duži vremenski period važi za najpopularnije lice opozicije u Srbiji. Njene pozitivne strane svakako su to što je među građanima prepoznata kao hrabra i iskreno opoziciona političarka, koja ima visoku nacionalnu prepoznatljivost i samim tim ne bi je trebalo previše predstavljati građanima. Iza sebe bi imala snažnu logističku podršku Stranke slobode i pravde. Sa druge strane, negativne stvari najčešće se svode na to da je pripadnica građanskog dela i da bi zbog nekih prethodno iznetih stavova mogla da bude problem za desno orijentisane birače. Osim pozitivnih i negativnih strana, za sada ostaje nejasno da li je pol u ovom smislu olakšavajuća ili otežavajuća okolnost.

Iako već dugo nije uključen u dnevno-politička dešavanja, Milana St. Protića možemo povremeno videti u emisijama sa političkim sadržajem. Bio je član Predsedništva DOS-a, ali se čini da nosi najmanje breme „neuspeha“ od svih lidera ove koalicije, s obzirom da se ubrzo po pobedi povukao iz domaćeg političkog života. Nosi titulu doktora pravnih nauka i time bi imao dodatni integritet među biračima. Iako nosi najviše akademsko zvanje, ne važi za „intelektualca elitistu“ i prihvatljiv je za sve kategorije birača. Pozitivno je i što je percipiran kao liberal među konzervativcima i neretko možemo videti na njegov račun pohvale i sa jednog i sa drugog ideološkog spektra. Negativne strane su nedovoljna prisutnost u medijima i obaveza da se biračima predstavi, ili barem „vrati“ u pamćenje. Osim toga, upitno je da li bi iza sebe mogao da dobije bezuslovnu logističku podršku neke partije ili pokreta.

Zdravko Ponoš, bivši i najmlađi načelnik Generalštaba Vojske Srbije. Kao vojno lice, u startu bi imao određenu prednost među jednim delom birača. Član je Narodne stranke i jedan od bližih saradnika Vuka Jeremića, pa bi zasigurno mogao da računa na logističku podršku svoje partije. Zbog kurseva usavršavanja koje je pohađao, za njega važi da je „čovek zapada“, a član je partije desnog centra koja je poprilično oprezna po pitanju spoljnopolitičkog opredeljenja, pa se veruje da bi mogao biti prihvatljiv svim opozicionim biračima. Iako verovatno ne bi bio težak zadatak predstaviti ga biračima, činjenica je da bi morala da se intenzivira učestalost nastupa u medijima.

Ipak, i kada bi se opozicija ujedinila oko jednog kandidata, i kada bi taj kandidat predstavljao dobar izbor za najširi spektar birača, šansa da takav kandidat pobedi u ovom trenutku deluje da ne postoji. Eventualna nada za opoziciju u ovom slučaju mogla bi ležati u opciji u kojoj Aleksandar Vučić nije kandidat SNS za predsednika, a koalicioni partner SPS za ove izbore ističe svog kandidata. U toj situaciji, u slučaju nespretnog odabira kandidata SNS, potencijalno bi moglo da dođe do drugog kruga, mada je čak i to malo verovatno.

Parlamentarni izbori

Naizgled najvažniji, a u ovom trenutku izbori koji privlače najmanje pažnje javnosti. Pitanje pobednika najmanje je upitno kada se u ovi izbori u pitanju. Vladajući SNS će sasvim sigurno ponovo imati natpolovičnu većinu u broju poslanika, a kada se na to dodaju i koalicioni partneri iz SPS, nikakva opasnost ne bi trebalo da postoji. Sa druge strane, u redovima opozicije ovi izbori mogli bi biti merenje realne snage i bitka za lidera u opozicionim redovima. U ovom trenutku, prema istraživanju „Šta Srbija misli?“, SNS je na 53,8%, SPS bi osvojio 7%, a iznad cenzusa bile bi i 4 opozicione partije/pokreta: SSP (6,4%), Ekološki pokret oko Aleksandra Jovanovića Ćute mogao bi da dođe do čak 5,2%, Narodna stranka 4,9%, i Ne davimo Beograd 3,5%. Sve ostale partije samostalno bi ostale ispod cenzusa. Ukoliko bismo prostim sabiranjem računali koalicije koje u ovom trenutku izgledaju kao realne, dobili bismo sledeće rezultate:

SNS-SPS – 60,8%

SSP-DS-PSG – 9,5%

Ćuta-NDMBGD-ZZS – 9,4%

NS – 4,9%

DJB-Dveri – 4,5%

DSS-POKS – 3,9%

Ostali – 7%

Beogradski izbori

Iako lokalnog karaktera, beogradski izbori uvek privlače puno pažnje jer rukovođenje glavnim gradom donosi ogromne benefite. Opozicije je ovog puta svesna da postoji mogućnost da u Beogradu dođe do promene. Iz tog razloga, tema koja je u ovom trenutku najaktuelnija među opozicionim biračima, kada su izbori u pitanju, jeste put do pobede u Beogradu. Pojedina istraživanja koja smo ovih dana mogli da vidimo ukazuju da postoji realna šansa da SNS izgubi Beograd. Međutim, da bi do toga došlo, potrebno je da se poklopi više kockica.

Često se u poslednje vreme mogla čuti magična brojka od 900.000 izašlih birača. To je, prema mišljenju analitičara prelomna tačka – ukoliko izađe više građana, SNS će izgubiti Beograd. Kada pogledamo rezultate vladajućih partija iz prethodnih izbornih ciklusa, videćemo da su u zbiru SNS i SPS 2016. osvojili 430.000 glasova u Beogradu, a Aleksandar Vučić kao predsednički kandidat naredne godine osvojio je nešto više od 400.000. Na gradskim izborima 2018. godine su SNS, SPS i pokret, tada opozicionog političara, Aleksandra Šapića osvojili 490.000 glasova. Konačno, na prethodnim parlamentarnim izborima, u Beogradu su SNS, SPS i, do tada, opozicioni SPAS osvojili ukupno 470.000 glasova. Dakle, vladajuće partije su se kretale između 400 i 490 hiljada glasova u prethodnih 5 godina. Nakon ujedinjenja SNS i SPAS-a, dobar deo Šapićevih glasača će otići u apstinenciju ili ka nekoj opozicionoj grupi (po istraživanju „Šta Srbija misli?“ tek nešto više od trećine glasača SPAS-a iz 2020. glasaće za SNS). Imajući to u vidu, ne treba očekivati da će naprednjaci osvojiti mnogo manje ili više od 430.000 glasova. Prostom matematikom u tom slučaju dobijamo da je opoziciji 900.000 izašlih zaista ulaznica za pobedu u Beogradu. Međutim, da li je to baš tako?

Izborni sistem u Srbiji uvek je odgovarao partijama sa najvećim brojem osvojenih glasova. Svi glasovi za partije koje ostanu ispod cenzusa prelivaju se proporcionalno partijama koje pređu izborni prag. Prvi stepenik koji opozicija mora da preskoči jeste dobro grupisanje. Da bi u tome bili uspešni, svaka opoziciona grupacija mora preći izborni cenzus. Osim toga, u borbi u kojoj je bitan svaki glas, ne sme se preterati sa grupisanjem, jer postoji određeni broj birača koji ne bi glasao za neprincipijelnu koaliciju. U nastavku je dat pregled idealnih koalicija iz ugla birača pojedinačnih partija.

U okviru istraživanja „Šta Srbija misli?“ pitali smo opozicione ispitanike da, osim pojedinačne partije za koju bi glasali, odaberu i kako bi izgledala idealna koalicija za koju bi glasali (glasači Pokreta obnove Kraljevine Srbije, Zdrave Srbije, Lige socijaldemokrata Vojvodine i Liberalno demokratske partije izjašnjavali su se kao glasači „ni jednih ni drugih“, pa ih im iz tog razloga nije postavljeno pitanje). Važno je naglasiti da su građani ovde samostalno kreirali koalicije, one im nisu bile nametnute. Iz tog razloga može se reći da je broj onih koji bi podržali neku od koalicija realno veći nego što je ovde prikazano, zato što su nekoga zaboravili da uvrste, nije im palo na pamet kao realno rešenje ili prosto ne bi voleli neku partiju da vide u okviru koalicije, ali bi ipak glasali za nju. Upravo zbog toga se veruje da je podrška veća od 80% gotovo izvesna među celokupnim biračkim telom, a podrška između 60% i 80% verovatno ne bi mnogo birača odnela. Podrška između 40% i 60% data je kao dobra osnova za procenu cenzus koalicija (kada nekoj partiji treba malo do cenzusa, postavlja pitanje da li koalirati sa nekom drugom partijom koja je u sličnoj situaciji znajući da će deo birača sigurno izgubiti, ali procenjuju da li će u zbiru imati dovoljno za cenzus).

Julsko istraživanje projekta „Šta Srbija misli?“ pokazuje i da je raspoloženje birača u Beogradu nešto povoljnije po opoziciju od onog na nivou republike. Tako bi SNS u glavnom gradu osvojio gotovo 10% manje (44,6%), SPS bi prošao bolje nego na republici (8,8%), dok bi najjača opoziciona stranka na nivou republike na nivou grada bila druga najjača snaga – SSP bi osvojio 10,9%. Iznad cenzusa bili bi i pokret Ne davimo Beograd sa 8,2%, Narodna stranka sa 5,8% i DS sa 3,2%. Ako bismo prostim sabiranjem računali rezultat koalicija, to bi izgledalo ovako:

SNS-SPS – 53,4%

SSP-DS-PSG – 15,6%

Ćuta-NDMBGD-ZZS – 10,8%

NS – 5,8%

DJB-Dveri – 3%

DSS-POKS – 2,3%

Ostali – 9,1%

Treba imati u vidu da su ovo rezultati birača iz Beograda na pitanje o parlamentarnim izborima. To znači da su odstupanja od ovih rezultata moguća, jer postoje birači koji na lokalu glasaju za jednu opciju, a na republici za neku drugu.

Drugi stepenik koji opozicija mora da preskoči jeste dobra kampanja koja će izvući što veći broj građana na izbore. Trenutno istraživanje pokazuje da bi oko 51% Beograđana izašlo na izbore, a opozicija bi morala da pridobije još oko 5% apstinenata da glasaju da bi izlaznost bila oko 900.000. To nije nemoguće, ali je upitno da li bi svi ti ljudi glasali za opoziciju.

Na kraju, treći, ali verovatno i najvažniji stepenik. Čak i u situaciji da opozicione kolone koje pređu cenzus imaju veći broj glasova i odbornika od vladajuće koalicije, kako će ta većina funkcionisati? Da li bi uspele da formiraju vlast zajedno SSP-DS-PSG, NDMBGD-ZZS-Ćuta, NS, SDS-NOVA, Dveri-DJB, DSS-POKS, 1 od 5 miliona, Zavetnici, SRS i LDP? Čak i u situaciji da dovoljne budu koalicije oko SSP i NDMBGD, uz NS, SDS-NOVA i Dveri-DJB, da li bi takva koalicija mogla da se sastavi? Koliko bi potrajala? Kako bi funkcionisala vlast?

Na osnovu svega zaključenog, u ovom trenutku deluje da će opozicija i ovog puta morati da se zadovolji „tesnim porazom“. Ipak, do izbora je ostalo dovoljno vremena da se stvari promene, pogotovo kada je u pitanju Beograd gde je situacija i dalje otvorena. U svakom slučaju, „tesni poraz“ ovog puta za opoziciju bi mogao da predstavlja i pozitivan iskorak do konačne konsolidacije za naredni izborni ciklus.

Istraživanje je sprovedeno u periodu od 22. do 31. jula, metodom onlajn panel anketiranja (CAWI). Uzorak je činilo 1067 ispitanika koji su naknadno stratifikovani prema polu, starosti, oblasti prebivališta, obrazovanju i glasanju na prethodnim izborima. Obrada podataka izvršena je pomoću Excel-a i SPSS-a. Margina greške za 95% verovatnoće na 50% je +/- 3%.

Ovaj sadržaj Kako stoji opozicija manje od godinu dana pre izbora? je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.

Kako su Zaječarci glasali ranije?

Organizacija Novi treći put u okviru projekta “Šta Srbija misli?” sprovela je brzo pilot istraživanje u prvoj nedelji nakon održanih izbora u Zaječaru. Cilj istraživanja bio je da se proveri razlog građana koji je uslovio rezultat izbora kakav smo dobili.

Ipak, pre svega, važno je bilo uporediti rezultate ključnih činilaca iz prethodnih nekoliko izbornih ciklusa da bi se uvidelo gde je došlo do značajnih pomeranja.

Na parlamentarne izbore 2016. godine izašlo je 26.594 građana od upisanih 53.787, što je nešto manje od 50%. Od ukupnog broja izašlih, za vodeću Srpsku naprednu stranku glasalo je 11.683, a za socijaliste 3.744 izaših. Na predsedničkim izborima naredne godine, pravo glasa u Zaječaru imalo je 53.364 građana, a isto je iskoristilo 26.683, što je tačno 50%. Na tim izborima, zajednički kandidat vladajuće koalicije bio je Aleksandar Vučić i osvojio je ukupno 13.708 glasova. Iste godine, na lokalnim izborima rezultati su bili nešto drugačiji: Boško Ničić sa svojim lokalnim pokretom osvojio je 7.358 glasova, a SNS 7.105. Senzacija ovogodišnjih izbora dr Nenad Ristović osvojio je 2017. godine 3.869 glasova, a SPS 2.142 glasa. Na tim lokalnim izborima glasalo je 23.058 birača, od 53.263 prijavljenih, što je nešto više od 43%.

Parlamentarni izbori 2020. godine nisu doneli značajna iznenađenja. Usled bojkota izbora od dela opozicionih partija, izlaznost je bila niža nego inače – nešto manje od 40% (20.156 od 50.985 upisanih građana). Od toga, za vladajuće naprednjake je glasalo 12.412 birača, dok su socijalisti dobili 2.425 glasova. Konačno, na lokalnim izborima 2021. godine, lista naprednjaka sa Boškom Ničićem na čelu osvojila je 10.838 glasova, SPS je ovog puta izborio podršku 2.157 građana, a dr Nenad Ristović ove godine je skoro duplirao rezultat iz 2017. godine – 7.047 glasova. Izlaznost je ove godine bila skoro 50% (25.137 od 50.463 upisanih građana).

Pilot istraživanje za internu upotrebu koje je sprovedeno u okviru projekta “Šta Srbija misli?” pokazalo je rezultate koji u dobroj meri objašnjavaju zbog čega je došlo do pada rezultata naprednjaka, uprkos većoj izlaznosti u odnosu na prethodnih nekoliko ciklusa.

Šta je uzrok lošijeg rezultata naprednjaka?

Iz prethodno navedenih rezultata može se laički zaključiti da su naprednjaci u kombinaciji sa socijalistima na republičkom nivou od 2016. do 2020. imali stabilnu podršku (2016. parlamentarni – 15.427; 2017. predsednički – 13.708 (zajednički izlazak); 2020 parlamentarni – 14.837). Ipak, kada se uporede lokalni izbori vidi se jasna razlika između 2017. i 2021. godine. Iz tog razloga, prva hipoteza koja se može postaviti jeste da glasači Boška Ničića iz 2017. nisu sledili njegov primer i glasali za SNS 2021. godine (2017 – lista Ničić + SNS + SPS = 16.605; 2021 – SNS sa Ničićem na čelu + SPS = 12.995). Takođe, manji broj glasova ove koalicije na lokalu 2021. u odnosu na republički nivo 2020. godine može se ogledati i u tome da glasači SNS nisu u potpunosti zadovoljni Ničićevim prelaskom u stranku i, uprkos podršci na republičkom nivou, ne žele da glasaju za SNS na lokalu.

Imajući te dve opcije na umu, sproveli smo probno istraživanje koje ispituje ove hipoteze. Rezultati koje smo dobili u velikoj meri preklapaju se sa našim očekivanjima:

Ako se izuzmu neopredeljeni, da se Zaječar razvija u dobrom pravcu misli gotovo 64% građana, dok je broj onih koji misle da je pravac pogrešan 36%.

Uticaj COVID-19 na ekonomsku situaciju porodica ispitanih građana pokazuje da na najveći deo njih nije imao uticaj (38,1%). Korona je negativno uticala na 32,6% građana, a veoma negativno na 24,9%. Broj onih na čiji džep je virus pozitivno ili veoma pozitivno uticao je 4,3%.

Građani su političare ocenili u relativnom skladu sa ocenama koje se najčešće mogu čuti i za republički nivo. Najveću prosečnu ocenu građana dobio je Aleksandar Vučić, zatim Ana Brnabić, pa tek onda Boško Ničić. Na četvrtom mestu se našao Ivica Dačić, a peti po redu od navedenih imena je Aleksandar Šapić. Od trojice najprepoznatljivijih opozicionih političara najbolju ocenu je dobio Saša Radulović, a Vuk Jeremić i Dragan Đilas imaju gotovo identičnu ocenu. Svi opozicioni političari imaju prosečnu ocenu nižu od 2, a svi političari vlasti su između 2 i 3, osim predsednika Vučića.

Kada se pogledaju samo glasači naprednjaka iz 2020. godine, Aleksandar Vučić je dobio ocenu manju od 3 samo u 0,5% slučajeva, a Boško Ničić u čak 13,2% slučaja. Iz toga se može zaključiti da postoji određeni broj građana koji u velikoj meri podržavaju SNS na republičkom nivou, ali ne glasaju za partiju na lokalu zbog Boška Ničića koji se nalazi na čelu lokalnih naprednjaka.

Kada je u pitanju stav u vezi izbora 2022. godine, građane smo pitali da iskažu uopšteni stav. Najveći broj onih koji bi izašli na izbore glasao bi za kandidata/listu najjače partije vlasti (34,8%). Za kandidate/liste vladajućih partija koje nisu SNS glasalo bi 3,4%. Od opoziciono orijentisanih građana, za kandidata/listu nacionalne opozicije glasalo bi 1,7%, a za kandidata/listu proevropske opozicije glasalo bi 6,9% građana. Lokalnu grupu građana najradije bi zaokružilo 5,2% građana, a opozicionu listu koja bude imala najveće šanse za pobedu glasalo bi 3,3%. 14,7% građana već zna za koga bi sigurno glasalo, a čak 30% bi glasalo “za nekog drugog”.

Od građana koji već tačno znaju za koga će glasati bez obzira na ostale kandidate/liste, 59% je na ovogodišnjim lokalnim izborima glasalo za SNS, 22% za Dosta je bilo, a 12% za dr Ristovića.

Kada se ukrste podaci koji se odnose na glasanje 2020. i 2021. godine može se potvrditi hipoteza sa početka analize. Od glasača dr Ristovića na ovogodišnjim lokalnim izborima, čak 37% je 2020. glasalo za SNS, a 58% je prethodne parlamentarne izbore bojkotovalo ili nije izašlo.

Ako se podaci sa ovogodišnjeg glasanja ukrste sa stavom u vezi narednih izbora, dobijamo podatak da 21,5% ovogodišnjih glasača dr Ristovića planira da glasa za neku od partija vlasti, 42,7% će glasati za neku od opozicionih partija/koalicija, 12,3% bi glasalo za određenog kandidata bez obzira na ostale učesnike, a za nekog drugog bi glasalo njih 23,6%.

Iz celokupne analize prethodnog glasanja Zaječaraca i online istraživanja koje je sprovedeno u okviru projekta „Šta Srbija misli?“ može se zaključiti da je pretpostavka da postoji određeni broj građana Zaječara koji su simpatizeri SNS, ali na lokalu glasaju za druge opcije zbog Boška Ničića na čelu grada, bliža realnom stanju od hipoteze da je deo Ničićevih glasača iz 2017. ostao opoziciono nastrojen. Pad u podršci SNS u Zaječaru je evidentan, ali značajno manji od onoga kako je predstavljen u medijima.

Šta ovi rezultati poručuju naprednjacima?

Kako se situacija sa korona virusom polako stabilizuje i život vraća u normalu, tako se sve češće spominje tema izbora. Naredne godine sigurno nas očekuju predsednički izbori, kao i gradski izbori u Beogradu. Osim ovih izbora, Vučić je najavio i vanredne parlamentarne izbore za narednu godinu, ali je to i dalje pod znakom pitanja. Iako sa podrškom na republičkom nivou naprednjaci nemaju nikakvih problema za sada, njihova pobeda u Beogradu u ovom trenutku je neizvesna.

Na parlamentarnim izborima 2016. naprednjaci i socijalisti su u zbiru u Beogradu prikupili oko 430.000 glasova. Naredne godine je Aleksandar Vučić, kao zajednički kandidat naprednjaka i socijalista, dobio poverenje nešto više od 400.000 Beograđana. Na gradskim izborima 2018. godine naprednjaci, socijalisti i Aleksandar Šapić (tada opozicioni političar) u zbiru su dobili 490.000 glasova. Konačno, na parlamentarnim izborima 2020. godine naprednjaci, socijalisti i novoformirani SPAS koja je tada formalno bio opoziciona partija osvajaju 470.000 glasova.

Sve češće se u medijima može čuti da bi Šapić mogao biti potencijalni kandidat vladajuće koalicije na gradskim izborima naredne godine. Ukoliko se preslika situacija iz Zaječara, to bi moglo da bude problematično za naprednjake iz dva ugla.

Prvo, kao i u slučaju Ničića, Šapić je deo glasača iz prethodnih ciklusa bespovratno izgubio ulaskom u vladajuću koaliciju. Drugi, na osnovu analize situacije u Zaječaru verovatno i važniji deo za naprednjake, odnosi se na nedovoljnu prihvaćenost Šapića među biračima SNS. Kao što skoro 15% glasača SNS u Zaječaru daje Ničiću ocenu 1 ili 2, tako postoji opasnost da i beogradski naprednjaci odluče da glasaju za druge opcije u slučaju da Šapić bude nosilac liste SNS. Primera radi, glasači SNS u Zaječaru Šapića ocenjuju ocenom manjom od 3 u više od 25% slučajeva. To ne mora značiti da je takva situacija i u Beogradu, ali svakako je veliki zadatak za partiju.

Brojka od oko 450.000 glasova može se smatrati magičnom kada je u pitanju Beograd. Iako na prvi pogled to možda ne deluje kao problem za naprednjake imajući u vidu da su pre godinu dana osvojili 20.000 glasova više, gorenavedeni problemi su svakako pretnja zbog koje će odluka o kandidatu morati ozbiljno da se ispita i prouči. Sa druge strane, olakšavajuća okolnost za njih može biti i nedovoljno konsolidovana opozicija i veliki broj opcija koje bi mogle da izađu na izbore. Što veći broj glasova za opcije ispod cenzusa, za naprednjake bi situacija bila lakša.

Ovaj sadržaj Da li izbori u Zaječaru prikazuju realno stanje u Srbiji? je objavljen na sajtu Šta Srbija misli? Šta Srbija misli?.